Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

ју хитне потребе указати прву лекарску помоћ.

Одбијање лекарске помоћи У случајевима хитне потребе, казни Дисциплинарски Суд, ако се тај случај не казни и по кривичном закону.

У спорним случајевима: да ли је лекар спречен био указати хитну лекарску помоћ, решава Дисциплинарни Суд надлежне Коморе. Чл. 12. Ако болесник не може да плати лекара због доказганог сиротног стања, лекар, који је указао прву помоћ, има право тражити награду sa свој труд и ва своје друге издатке, по такси ва лекарске услуте, од општипе којој болесник принадлежи.

Ако је болесник, по закону о осигурању радника, осигуран, потраживање лекара, који је прву помоћ ~ указао, мора исплатити надлежни окружни ~ уред за осигурање.“ У току даљег излагања видеће се у којим случајевима лекари немају право на награду.

„Чл. 13. Лекарска места код уреда за осигурање радника, друштава за помагање – болесника, приватних, хуманитарних и осигуравајућих друштава, као и приватних предузећа, добивају“ се само на основу погодбе, која се мора, да постане пуноважна, – одобрити од лекарске Коморе.

Чл. 14. Сваки лекар обвезан је "савесно лечити болесника, чије је лечење предузео.

Чл. 15. Лекар има право да одустане од даљег лечења болесника, али мора благовремено известити болесника или породицу, да би се могао добавити други лекар. Он може, тако исто, отказати даље

лечење, ако се докаже, да се ње- | гове наредбе не извршују или да | је иза његових леђа позван болес- |

нику други лекар, или ако га је · старешина куће или болесник, |

при потпуној свести увредио, што | ће у спорним случајевима ценити | одбор надлежне Коморе. Али у |

сваком случају мора лекар изве- | стити болесника или породицу да отказује даље своје лекарске ус-

Чл. 16. Сваки лекар мора 0. сваком одраслом лицу, које није. под старатељством, чувати лекар- | ску тајну.

Код неодраслих или оних, кој су под старатељством, може изда-· ти лекарску тајну, на захтев оног лица, које има дужност да се бри- | не за болесника. Иначе га од чу- | вања лекарске тајне може разре- | шити само државна власт.“ (в. 5'' 959. 205), |

„Чл. 17. Лекари морају све слу- · чајеве заразних болести, које Ми- | нистарство Народног Здравља, од- | реди, јавити надлежној санитетс- | кој власти. Таква пријава. ослобо- | ђена је од поштарине. |

Чл. 18. Лекар има право захте- | вати награду за своје услуге (рад) | Свака Комора дужна је одредити · за лекарски рад минималне таксе, испод којих лекари њене терито- | рије не смеју указивати лекарску · помоћ. Ове таксе важиће тек кад | их одобри Министар · Народног | Здравља. 7

Чл. 19. У спорним случајевиум

ра, имају и лекар и болесник пр во да траже мишљења одбора. о карске Коморе,

Ma доноси

ов Народног а Здравља. |