Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

: Лиш

талира, поред штете, коју ће чи-

новник дужан бити и у једном и

у другом случају да накнади.“

И овде, као и у претходним дели~ ма, лична слобода ограничена је 0– дузимањем слободе кретања.

- Према. чл. 5. Устава, под затвором се, у овом случају, има разумети и – притвор.

По 5 132 К. 3., у погледу изершења. овог дела, и одговорности 54, Hсто са чиновницима су изједначени: привремени и контрактуални службеници; ~ званичници; општински председници, – кметови, = одборници, деловође и благајници; школски, прквени и манастирски – благајници; руковаоци каса акционарских и других | јавних удружења, – добро творних и других фондова, као и државни и општински служитељи.

Одлуком Касац. Суда објашњено

а) „Пропис 5 123. К. 3. претпоставља, навалично и противзаконо лишење слободе, те с тога нема места примени овог законског прописа када кмет, вршећи месну полицијску власт, отера у затвор некога који чини неред“. (Бр. 1067 5=1377 D.);

6) „То што иследна власт држи

некога у притвору више но што 8 156 под а Крив. Суд. Пост, дозвољава, не може се узети да, је каз-

_ нимо по 5 123. К. 3., пошто се у 5

156 Крив. Суд. Пост. не каже да

ће онај, који противно ради, бити кривично одговоран, те се према томе такво дело и не може за казнимо сматрати“ ~ (Бр. 4468 од 1887. т.); ___B) ;„Оптужени, који је над ту_ жиоцима изрекао уредну пресуду којом их је казнио и ову им уредно и саопштио, па се они на исту · нису 'жалили надлежној власти, не може одговарати за, дело из

430 —

Лиш |

8 123. К. 3., пошто се има узети, · да су осудом били задовољни“. (Бр. 6414—1908 г.);

г) „То што се оптуженоме казна за дело из 83 193 и 125 има одмерити с обзиром на 5 132 К. 3. —који је законски пропис између осталих набројан у чл. 19. зак. о пороти — не значи да се оптужени и за ова дела из 55 193 и 125 К. 3. има да стави под поротни суд, јер 8 132 К. 8., као што се из његове садржине јасно види, не представља никакво дело засебне врсте, већ само одређује казнимост | sa извесна дела из главе XI KR. 3. набројана пред њим (55 105, 106, 107, 109, 110 7, 112. 115 и: 197. M. 3.), прописујући исту казну и за лица, која врше неку јавну службу, у истој одредби поменута, којом би се казном казнили и UHHORBници за иста дела“. (0. 0. С., Бр. 12021—1909 г.); _

д) „Кад се по противзаконој наредби каквог чиновника или јавног службеника (5 132 К. 3.) какво лице веже, онда дотични јавни службеник тиме чини дело лишења. елободе из 5 123. К. За не дело из 8 122 К. 3." (Бр. 12974 —1911 г.);

Ђ) „За постојање дела из 5 123. К. 3. тражи се да чиновник противзаконо кога лиши слободе. Те с

тога, кад је оптужени, имајући законског ослонца у Tad. 5 ЧЛ. 109. зак. о општинама, да приватног тужиоца за непослушност казни са двадесет и четири часа затвора, онда, се за постојање дела из 5.193. К. 3. не може навести као разлог то, да тужилац за кривицу, за коју та је оптужени казнио, није саслушан, јер писменог NO- каза O саслушању ~ кривчевом не може бити, пошто се саслушање ~“ изрицање осуде у овом –