Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

вати само она лица која имају ловачке карте. Ово важи и за продају кожа од корисне дивљачи. Противно поступање сматра се и кажњава као

незаконито убијање дивљачи (чл, 19.

и 90 зак. и чл. 13 упустава).

Жива дивљач не сме се ни хватати, ни држати ни продавати, За дивљач набављену са стране, со-

_ петвеник мора при себи имати доказе,

Убијену дивљач, донесену из ино-

странства, може сваки продавати. Продаја кожа убијене штетне ди-

вљачи и продаја штетних птица

“ слободна је свакоме и без икаквог

ограничења. (чл. 13. упустава).

У крајевима где се штетна дивљач — звериње — појави у већој количини, и постане опасна по живот људи и стоке, среске власти и ловачка удружења дужна су да приређују хајке. У овом циљу општински судови дужни су, да одмах известе

_ своје среске власти о појави звери-

ња у њиховим атарима. У року од три дана по пријему овог извештаја полицијске власти морају позвати најближе ловачко удружење да приреди хајку, а ако овог удружења нема,

онда је саме приређују. Без оправ-

даних разлога, и ако седиште удружења није удаљено више од 920 километара од места хајке, позвано ловачко друштво не може отказати учешће у хајци. Ако би ово учинило, председник удружења односно његов заступник кажњава се по чл. 42 Tau. 1 зак. о лову.

И ловачка удружења дужна су, по сопственој иницијатити, прире-

· ђивати што чешће хајке на штетну – дивљач у својој околини, кад утврде да се она намножила. О свакој намераваној хајци, удружење мора благовремено известити надлежну полицијску ~ власт, која наређује

општинском суду да се постара за ловце, хајкаче и познаваоце места,

Лов

лежишта и пролаза штетне дивљачи. Хајком руководи онај који ју је захтевао и његове наредбе обвезне су за ловце и хајкаче. Председник општине односно његов заменик, који не би поступио по овом наређењу полицијске власти кажњава се по чл. 39. тач. 4. зак. о лову.

Хајке се не могу приређивати по шумама у којима има јелена, срна, и дивокоза, као и по местима побројаним у чл. 8, зак. о лову. За приређивање хајке у државним, манастирским и црквеним шумама, морају се претходно известити надлежне шумске управе, односно старешине ових шума.

· Чланом 935 упустава прописано је:

„Ловци хајкачи и сви остали учесници у хајци морају се безусловно придржавати законских прописа и ових упустава. Тако, ловци на заседи морају добро знати и пазити на распоред и заседе осталих, не смеју остављати одређено. им место, и у пуцању морају бити веома пажљиви да несмотреним пуцањем не би кога од свога друштва повредили.

И хајкачи треба да буду довољно обезбеђени, те да не прилазе заседи на домашај пушке.

Исто тако нико у хајци не сме собом носити секире, ни какво друго оруђе, и овим засецати, подбељивати и правити знакове на дрвећу, а треба пазити и на то да се не праве штете усевима, оградама и т. д. (чл. 8. зак. о лову).

Ко противно поступи казниће се по тач. 4. чл, 39. зак. о лову,а осим тога за повреду шуме по чл. 118. зак, о шумама“

У хајки је слободно убијати само ону дивљач, за коју се хајка одреди. Ловци, који у хајки, или ван ове, убију медведа, курјака, дивљу свињу,