Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Лов

Чланом 37. упустава стављено је у дужност полицијеким властима, да крајем сваке године подносе Мин. Ш. Р. извештаје о томе:

1. Колико је било свега прихода по закону о лову: а) од накнаде штете за дивљач; 6) од казни за бесправно ловљење и остале кри·вице (по чл. 39, 40, 41 и 43. овог 'зак.), колико је од тога издато потказивачима, а колико је припало фонду; в) од административних казни (чл, 15, 35, 36 и 42 зак. о лову); и

2. Колико је било свега иступних дела, и по овима кажњених лица, по закону о лову“ (В. Животиње, Оружје).

= = ж

У Служб. Нов. Бр. 61, од 37. марта 1923 г, публиковано је решење Мин. Ш. Р, ове садржине:

„Уважавајући похвалну представку Београдског Савезног Лов. Удру жења, донео је Господин Министар Шума и Рудника, на основи члана 17. Закона о лову од 1898. год., ово решење, којим се замењују решења бр. 4547/1919. и 27019/ 1921.:

1) Да се у сврху заштите и размножавања корисне дивљачи као и лакше контроле над бесправним ловцима околина Београда подели у два ловачка дела (терена) од којих, да се сваке године на једноме забрани свакоме без разлике ловљење корисне дивљачи кроз целу ловачку годину а на другоме, да се лов те дивљачи дозволи с тиме, да се ово врши наизменице тако. да се у будућој години стави под забрану онај део на коме су у текућој години ловило. Ова одредба да важи све дотле, док се не покаже, да и ова мера није довољна. да се корисна дивљач заштити и ако се покаже потреба, да се и на целом терену означеном у тачци 4. забрани ловљење и за дуже време;

439

Лов

2) Да се на забрањеном делу свакоме без разлике забрани и ловљење штетне дивљачи са псима званим · зечарима (који гоне). Штетна дивљач. да се на томе терену а за време забране може убијати само на чекање, хајком и псима јазавичарима (ископавање); :

3) Да се од забране изузму барске птице (барски лов), које правни ловци могу ловити у Макишу, на сав- ским адама и барама поред Саве и Дунава; 1

4) Да се у сврху извођења тачке · 1.) овога наређења терен околине Бе- ограда подели на ова два дела;

а) терен који лежи источно, југоисточно и јужно од Београда а источно од крагујевачког друма (Београд—Раља) у атаревима града Бе- | ограда и села Вишњица, Велико Село, Сланци, Миријево, Мали и Велики Мокри Луг, Винча, Калуђерица, Кумодраж, Раковица, Лештани, Бели Поток, Пиносава, Зуце и Болеч среза, врачарског и Врчин и Ритопек среза. – грочанског; |

6) терен, који лежи јужно и југо-вападно од Београда а западно од кра- гујевачког друма (Београд — Раља), у атаревима града Београда и села Бањица, Јајинци, Раковица, Ресник, Пиносава, Рипањ, Рушањ, Келезник, – Кнежевац Жарково и Чукарица ере- – за врачарског и Барајево, Гунцати, | Мељак, Липовица и Сремчица среза – посавског и напослетку цео Макиш – са савеким адама од Београда до Остружнице,

5) Да се терен Авале у атарима | села Пиносава, Бели Поток и Зуце, који је ошанчен, на основи чл, 2. 3а– кона о лову, стави под сталну забра- | ну лова на коме не може нико ни у | које доба и никоју дивљач ловити | без нарочите дозволе Министарства. Шума и Рудника, а за време докле,