Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Заб

HB случај стоји само онда када у радњи обвињеног није било никакве непажње, и када непосредна радња, која за собом повлачи _ недозвољене и нежељене последи-

казни једино за то, што је био у

ког, што и један и други предвиђају случајеве, у којима се кривац само донекле може извинити од казне, али основи због којих то бива немају ничег заједничког. Јер док 5 54 казн. зак. предвиђа случајеве у којима, се кривац извињава казне, једино из узрока, што је дело учињено ради одбране | свог или туђег права, дотле 5 54 а казн зак. предвиђа случајеве у којима кривац, чинећи кривично дело, не брани никакво право, али се не

заблуди; т. ]. или што није знао да је такво дело у опште кажњиво или што је мислио да врши некажњиво дело. На пр. неко мисли да гађа срну а међутим то је био човек. Или што је кривац истина хтео да изврши забрањено дело, али није знао за његова лична својства, (н. пр. тутор у незнању изврши блуд с пупилом), или својства онога над киме је дело извршено (н. пр. син у место намераваног лица, убије свога оца; изврши блуд са лицем за које није знао да му је рођака)...“ (0. 0. С. Бр. 5703/1902).

6) „У 5 54. а. казн. зак. реч је о таквим опстојалелствима или 0колностима под којима је дело учињено, од којих зависи сама кажњивост дела, а које околности оптуженоме нису познате биле кад је дело учинио. У таквоме случају, као случају фактичке заблуде, искључена је кажњивост. И по усвојеним начелима у криминалној науци и по утврђеној пракси некаж-

це, није вољно од учиниоца пре-

За 6

дузета, већ му је наметнута“. (Бр.

670/1914. ?.).

У грађанском праву: „Под заблудом се разуме несагласност између представе, која се има о једној чињеници, и стварног стања. То је једно психичко стање, које показује погрешно или нетачно појимање – објекта од стране субјекта. Примењена Ha правне послове заблуда се покавује као несагласност између ~ изјаве и фактичне воље. У изјави је нешто представљено као хотено, док се у ствари то неће. Кад изјавилац у моменту изјаве није свесан био те несагласности, каже се да је био у 3аблуди.'“ (Грађанско ~ право, општи део, од Др. Л. Марковића).

По 5 937. Гр. 3., сви правни послови, закључени у заблуди, могу се обарати и рушити по тужбама. интересованих лица.

У овом закону налазе се још и ове одредбе о заблуди:

а) „Узроци са којих се брак уништава... 6. Ако је друго лице подметнуто, и невина страна докаже, да знати није могла, и да. је одмах, како је дознала, тужила, се“ (5 93);

6) „При уговору страшење, лаж, превара и обмана, употребљена никоме не помаже, но шта, више одмаже. Такав утовор не само не стоји, но и накнада оштећеном ТИМ начином припада.“ (85 587.); и

в) „Ако би се стране при поравњању превариле у лицу, или у самом предмету, ни онда поравњање не стоји“. (8. Умишљај.)

Забран в. Шуме.

Забрана. У средства ba обезбеђење тражбених права законодавац је уврстио прибелешку, забрану, притвор дужника и. обуставу. (SS 376 и 421. Гр. С. П.). Прибелешком се: