Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Заб

· обезбеђују права само на непокретним, забраном само на покретним стварима а обуставом и на једним и на другим. Притвором се принудно дејствује на личност дужника. да плати свој дуг или да обезбеди | повериоца. Карактеристична. је црта средстава обезбеђења, што се она могу тражити и добити пре постојања извршне судске одлуке о плаћању обезбеђених тражбина. У овом смислу забрана се, по правилу, јавља као превентивни попис, којим се дужник спречава да отуђи или прикрије своју имовину, и на овај начин обезбеђује извршење судске одлуке, која тек има да дође — правдање забране (5 386 Гр. С. П.) Разуме се већ, да се забране може тражити и на основу извршне судске одлуке (8 377).

Параграфом 403. Гр. С. П. прописано је:

„Кад суд дозволи забрану онда ће по званичној дужности писати полицијској власти, да забрану удејствује и попис и процену суду да пошље. Ово полицијска власт мора извршити истог дана, кога је за забрану примила судски налог, или најдаље сутра дан, ажо је уда„љеније место на коме се забрана из“ вршити има. Само правилан рад на ранијим забранама може прав-

дати доцније извршење Koje 983бране.“ (В. Попис). Шо 5 801.. Dp. : G: MH. Право

залоге на имање, или право залоге на право обавезнога има поверитељ, ако парницу добије, од оног дана, кога, је захтевао обезбеђење." Према овоме, поверилац који је добио и 0правадао забрану, и за чији су рачун пописане ствари дужникове, стиче право залоге на овим стварима од дана кад је забрану код суда тражио, дакле још пре извршења попи-

386.

са, и у овоме је преимућство забране над судским одлукама, које се извр-· шују на молбу поверилаца, и по ко- | јима они постају заложним повери-· оцима од дана извршеног пописа (5 469. Гр. С. П.). | Одлукама К. С. објашњено је: | а) „Заложно право поверионево“ не конституише попис, већ одлука ' судска којом је обезбеђење одобрено, а, попис је само превентивна. меpa да дужник предмет обезбеђења – не би отуђио“ (Бр. 11807/1907 т.).“ 6) „Према 5 381. грађ. суд. пост. право залоге има поверитељ од 0- · нога дана, кога је обезбеђење 3а- хтевао, и о сваком траженом обев- беђењу суд има да решава према, | томе, кога је дана тражено“. (Бр. 8876/1908 г.). : в) „По 5 381. грађ. суд. пост. право залоге поверилац добија, ако O. парницу добије, од онога дана, одд кога је захтевао обезбеђење; те сез: поверилац не може одбити од тра--е жења обезбеђења с тога што је дуже ник под стечајем, кад је обезбеђе--5 ње тражено пре отварања овога... (Бр. 8982/1909 т.). : За стављање забрана надлежни су: а) општински судови (85 6 и 9 Ip. 015 П. и чл. 15 уредбе о убрзању радав код суд. и ислед. власти); 6) сз удијеуа појединци. (чл. 18 ове уредбе); прво-ов степени судови (исти члан уредбе) ит ( Трговачки суд 1 Београду (5 16. усрог тројетна овог суда).

У изузетним случајевима. — „Кад La) су ствари дужника на путу, на скелише или у Ђумруку, поверитељ коме (ен би могуће било одма израдити кодол суда забрану, може пошто да је IT Moj ство по 5 400 вахтевати код полициј (ној

да не дође решење 0 ад АЕ

408. Гр. С. П.), и „На овакво вахтевај