Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

„Што је год имања и добара у задрузи — вели се у овом законском пропису — није једнога но свију; и што год који у задрузи

прибави, је прибавио.“

У уживању ове својине сви су задругари равноправни, т. ј. сви имају подједнака права, #' у овом погледу односе се као једно лице (8 215 Гр. З.), а приликом деобе сваком припада. раван део од свега покретног и непокретног имања, (55 498, 514, 515 и 522 Гр. Зак.) по општим прописима о наслеђу и деоби (5 597. истог Зак.).

Говорећи о старешини задруге видели смо да он, у принципу, само администратира, задругом #T добри-

вије себи но свима.

“ ма, али да без договора са свима, за-

e. :“ |

|

4

___IIyHOJIĆTHOP OPJIamTeH,

другарима не може ова добра отуђити ни задужити. Значи, дакле, да, задружним добрима, располаже сар ма задруга, односно задругари.

У 5 510 вели се, да право располатања, задружним добрима припада свима пунолетним згадругарима, без обзира на то да ли су ожењени или не, и свима ожењенима задругарима, па ма они били 'и малолетни. Овај законски пропис предзиђао је случај нарочите еманципације малолетника, у задрузи — еманципације путем женидбе — али је доцније дошао закон о старатељству, који је прећутно одузео право еманципованим малолетницима у задрузи да.

могу слободно трасполагати скојим делом у задружном имању, изједначујући их са осталим еманципованим малолетницима. По чл. 114 овог закона малолетник који је за моћи ће само по одобрењу зато постављеног ста-

_ ралеља имања, и старалуљеког су-

'дије непокретно имање отуђити HEH ~

оптеретити.

Кад је већ реч о малолетницима i задрузи онда да наведемо и чл. 45

У. У. Р. С. И. В. који гласи: сацопа с старатељстby односе се и на

с А у задрузи, ако су де-

ца остала без оца и без матере и

ако надлежна општинска | власт

налази да је потребно да се за штите њихови интереси.“

У располагању задружном имовином задругари су још ограничени и правом удовичког уживања (8 523 Pp. 89%.

У општу својину не улазе добра која искључиво припадају шоједи ним задругарима, т. 3. то су:

а) Мираз и спрема које би појединим задругарима донеле њихове жене, као и дарови које би они својим женама учинили (88 497, 768 И 7707 2р. 2).

6) Ствари, које искључиво служе личној употреби, · животним потребама појединих задругара: „рухо или одело, накит женски, простирка, сопствена, преобука, сукно, рушадина“), платно или постава, или без“ (8 509 к. заж.).

в) Ствари, које припадају 10061

TTy,~ ПИРАТ

Па а Фара је,

ци умрлога задругара (8 524 истог

зак).

т) Имање које би. поједини. задругари прибавилм без труда % рада задруге, као н. пр. наслеђем, поклоHOM И T. сл.

особине, а

као и имање купљено |

на сопствено име и за сопствени HO- ~

вац (8 511 истог закона). По 18 517. Гр; (2

године добијају раван део са. осталим пунолетним и ожењеним задру-

%) рубље (в. 5 475 Бр. 3).

„Деца. мушка, у ЈЕ задрузи живећа после навршене 15.