Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Зад

гарима у свему приновку и приплоду од оног времена; разумевају се наравно она, која су у кући била и припомагала.'

Ово право на приновак и приплод немају мушкарци испод 15 година, „но заузимају место и права свога родитеља, по опредељењу општем“ (8 518).

0. К. С. објашњено је: |

а) Кад неки од задругара при деоби тврде да имају своје особине, онда се не могу на парницу упутити они задругари који траже деобу и те особине, пошто је у 8 508 Гр. 3. изречена претпоставка да је све што је задругарево својина задруге, већ на парницу треба упутити оне задругаре који ту особину као своју тврде.“ (Бр. 8434/1909 т.);

6) „Истина. је, да је према 5 508 Pp. 3. претпоставка, да је све оно што је један члан прибавио док је у задрузи, својина задруге, и да он мора, ако обратно тврди, доказивати, али кад тај члан за себе прибавља (н. пр. узме тапију на своје име), онда је претпоставка из 5 508 Гр. 3. оборена, и остали задругари морају обратно доказнвати.“ (Бр. 5510/1905.);

в) „Кад задругар поднетом – тапијом по 5 188 Гр. С. П. тврди, да је извесно имање купио на јавној лицитацији за себе, па доцније то исто имање прода, онда се, код 0ваквог пуноважног доказа о својини, према наређењу 5 5 293 и 294. Гр. 3., а с обзиром на 5 292 истог закона, на тај случај не може применити 8 510 Гр. 3., нарочито кад се не доказује да је спорно имање прибављено задружним новцем и за задругу, већ на против, да се је задругар ради купо-

Зад

вине тог имања задужио, и да га је ради одужења тог дуга и продао.“ (Бр. 4606/188 т.); _ т), Акозадругар искључиву својину доказује исправом, не може се његово право побијати сведоа.“ (0. 0. С. Бр. 5006/1889); д) ..По 8 58 Гр. 3. задруга се сматра у спољним одношајима као једно лице, које представља. старешина, њен. С тога се јавна продаја каквог задружног имања мора саопштити старешини, а не ма коме од задругара.“ (Бр. 8991/1895).

* * ж

Нач. 0. 0. К. С. од 19. априла 1924 год. Бр. 2523 (Полиција, Бр. 11—12) објашњено је:

„На тражење Господина Министра Правде од 12. марта 1924. г., Бр. 16032 да Касациони Суд у својој Општој седници доносе Одлуку о томе: дали ће се деобе задружног имања, које су извршене за време непријатељске окупације (односно трајања европског рата) на територијама ранијих Краљевина Србије ин Црне Горе од стране окупаторских власти, сматрати и даље као законите и важеће, као и да су пред нашим властима биле извршене, или ће се сматрати као неважеће — Касациони Суд, у Општој својој Седници, проучио је ово питање, па је нашао:

Да, кад се ни у једном од прописа како привременог закона с ликвидацији мораторног стања, тако њи уредбе о правној ликвидацији стања створеног ратом 1914—1920 год. не говори изречно о ликвидацији деоба задружних | имања, и како и све остале одлуке окупа-

| | | | i