Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Зад

торских власти изречене | на земљишту Краљевине Србије и Црне Горе, нису оглашене за неважеће, већ наши судови · имају за сваки конкретни случај да доносе своје одлуке о важности или неважности тих одлука окупаторских власти, — онда Касациони Суд налази: да по овом тражењу Господина, Министра не може доносити никакву начелну одлуку у погледу истакнутог питања о деоби задружног имања, већ да судови и остале власти имају такође сваки конкретан случај, који се буде појавио пред њима, расправљати својим посебним одлукама, према постојећим законским прописима % у духу одредаба предвиђених поменутом Уредбом за сличне случајеве.“ (В. Војска, Избрани суд, Наслеђе).

Задужбине в. Лица.

Заклетва. Под заклетвом | шШретреба разумети свечани религиозни акт, којим се поткрепљује истинитост дате изјаве или учињеног обећања, позивањем Бога за сведока, 1 форми и на начин законом протисаним. Наше законодавство, и грађанско и кривично, усвојило је заклетву, “као потпуно или допуњујуће доказно средство, те је по томе она и врло важан правни акт, чије извршење · повлачи озбиљне и приватно-правне и кривично-правне последице. | И у теорији и у пракси разликују се ове две главне врсте заклетви: | а) Промисорне (претходне), ?. j. оне којима се поткрепљује обећање ода ће се савесно вршити дужност HJIH дати мишљење, изјава, оцена и TT. д. У ову врсту спадају заклетве свих јавних функционера и органа

зак при ступању у дужност, затим вештака, тумача, и т. д., и

6) Асерторне (накнадне), којима се поткрепљују већ учињене изјаве или дата мишљења O истинитости каквог тврђења: заклетве – сведока, вештака. (5 56 Гр. С. П.), приватних тужилаца и т. д.

У приватном праву разликују се још и ове заклетве: а) судске и вансудске, и 6) парничарске и ванпарничарске. Парничарске заклетве даље се разликују на доказне и на заклетве вероватноће. У прве спадају: главна заклетва, допуњавана заклетва, 38аклетва за допуну доказне вредности трговачких књига, заклетва којом се опредељује вредност и заклетва коjo ce опредељује садржина | нестале исправе, % у друге: заклетва коју парничар полаже ради оправдања изостанка од рочишта, или да нема спорну исправу, и откривајућа заклетва. (88 261—3092. Гр. О. П.)

Неспособност за полагање заклетве. С одзиром на религиозни карактер заклетве и њену велику правну важност, њено полагање не допушта се лицима за која, се претпоставља да су им верски осећаји ослабили у толикој мери, да се не боје Божје казне због лажног заклињања, или да нису у стању, с обзиром на своју одраслост или душевну способност, схватити њену важност.

Ова. неспособност за, полагање заклетве двојака. је: апсолутна и релативна. Прва, обухвата лица која се у опште не могу заклињати, а друга лица која се само у извесним случајевима не заклињу.

По 5 114. Кр. С. П. заклетве апсолутно ова лица:

а) Која су „у подогрењу“ Na су дело, поводом кога се испитују као

за, полагање су – неспособна