Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Зак

MOM U намерним противзаконим поништајем ствари, иследна државна, власт заклиње вештаке пре извршеHOT | вештачења, – према – прописима 5 259 Гр. С. П., а по чл. 14 овог истог зак. „Оштећени ; положиће заклетву да му је учињена злонамерна паљевина, крађа или поништај ствари. Заклетву ће извршити свештеник у присуству иследне државне власти...“

Чланом 15. овог истог закона. прописано је:

„даклетва оштећеног поттун је доказ, да су: паљевина, крађа и поништај ствари о злонамерно извршени, осим ако увиђај иследне државне власти, чињен Ha лицу места, где је дело извршено или сведоци, под заклетвом испитани, код иследне државне власти, про-

тивно не доказују. Но ако је 0-

штећени. пресудом судском лишен

грађанске части, или је под поли-

цијским надзором, под стециштем

или старатељством, онда. не може

заклетву зкао доказ употребити.“

(8. Експропријација).

=

Према одлуци Државног Савета од 23. новембра 1920. год. Бр. 4391 („Полиција“ за 1921. год. Бр. 1 и 9), ограде општинских часника при полагању заклетве. (чл. 108 зак. о општинама) без утицаја су, као њихова, субјективна. мишљења, на законску вредност заклетве „ако само она и текстом и формом одговара. закону", и ако је свештеник — пред којим се полаже -- прими као исправну са верског гледишта; (8. Кривоклетство). Закони. Реч закон употребљује се у двојаком смислу: материјалном и формалном

Закон у материјалном смислу дефинише се, у главноме, на два начина: или као заповест државне власти која садржи једно опште правило, или као заповест државне власти која садржи један правни пропис,

· „Под законом се — вели Олободан Јовановић (О Држави, Ш издање, стр. 193) — разуме оно опште правило у коме држава свој интерес формулише за читаву једну врсту случајева. Закон би се по томе могао дефинисати овако: заповест државне власти која садржи једно опште правило. Од закона приодних и закона моралних државни закони разликују се поглавито својим дејством. Природни нам се закони намећу као једна виша нужност, којој се не може одолети. Државни се закони намећу као једна људска принуда, којој се може или не може одолети, према савршенству државне организације. Морални се закони у опште не намећу с поља; они нас само изнутра, кроз савест, обвезују. По својој обвезној снази, државни закони стоје на средини између природних закона и морал-

них закона. Они обвезују јаче од

моралних закона, јер не обвезују само изнутра, али никад не 00везују тако јако као природни закони, јер њихова принуда – није неодољива. Иначе, као у природи и моралу, тако и у државном жи-

воту, закон значи једно исто, — · значи једно опште правило, један апстрактни пропис, нешто што ва- жи за читаве врсте случајева, а, не Е

за један посебан случај)... У позитивном праву,

A o окун накит

набамриаркицу

закон се 5 дефинише као акт највиших др к жавних органа, који производи ја- “ че правно дејство него акт оста- ~