Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

; :

Зак |

лих органа, и који није везан чи за једну нарочиту садржину. „Израз закон има два значења: шире пи уже. Под законом у ширем смислу разуме се свака правна норма, свако правно правило

(или пропис) без обзира на облик

у којем ј еоно постало. А у ужем

смислу закон означава оно пра-

вно правило (или скуп више правних правила), које је законодавна власт, као најглавнији орган опште, државне или највише воље

у некој одређеној држави правил-

но поставила“. (Систем приват-

ног грађанског права Краљевине

Србије, од Андре Ђорђевића, стр.

50).

Закон у формалним смислу (формални закон) разликује се од гакона у материјалном смислу ~ (прави или материјални закон) својом садржином. Док материјални закони садрже општа – правила, ~ дотле формални: зажони трегулисавају само конкретне случаје. По својој са држини то су акти управне власти (или правни послови или акти поавно безначајни), обучени у законску форму, т. ј. донети начином и у блику који су прописани за, доношење правих закона (зажон о буџету, државним зајмовима и сви индивидуални закони, т. ]. који имају да се примене на конкретни случај поводом кога су нарочито донети). Они су дакле закони само по својој спољашној страни, форми, док су прави закони то и по својој садржини и по својој форми.

Формални закони разликују се од правих још и у погледу свога мате_ ријалног дејства. Док прави закони

_ дејствују дерогативио на све раније законе истог карактера, дотле фор-

мални закони немају овог дејства,

· Зак

јер се увек односе само на конкретне случајеве, те су с тога без утицаја, на остале сличне случајеве те врсте, за које и даље остају у важности општа, правила.

„Између каснијих = формалних | закона и ранијих правих закона немогућан је сукоб у – правном смислу. Исто је тако немогућан сукоб између формалних вакона. и оних правих закона који би били издани после њих а He пре њих. Издани за један | одређени случај, формални закони издваја ју тај случај од свију других елучаева исте врсте као један изуветак. на који се општа правила, прописана за његову врсту не одно-

се. Према томе, све промене у општим правилима – његове врсте остале би начелно, без утицаја, на тај изузетни случај га који би и даље важио његов специјални Baкон. Само онда, кад би општа, правила била формулисана тако да, важе без изузетка ва све случаје исте врсте, морало би се узети да, су њима укинути и они формални закони који поједине случаје изузетно регулишу. Али у овој прилици прави заколи не би имали дерогативну моћ према формалним законима с тога што садрже општа правила, него би је имала с тога што им је она нарочито дана. Из овога излази да прави закони немају дерогативну моћ према, формалним законима, као што

је ни формални вакони | немају према њима. Између правих и формалних

закона постоји, дакле, једина разлика по дејству која долази ис кључиво од њихове разлике по са држини. Само због тога што не садржи – никакво опште правило, формални закони не долазе у су-

МИНИ;