Полициски речник : Књига трећа М — Ш

: Нас

— Пасилна извуда в. Изнуда.

Наса. в. Боплава и Путеви. Васлеђе. Под наслеђем (наслед·ством) подразумева се заоставшти“на — укупност имовинско правних — одношаја — умрлог лица, која по _ сле његове смрти прелази на његове наследнике. Према 5 394. Гр. За у заоставштину не улазе чисто лична права умрлога (субјективна јавна права, апсолутна и релативна лична права, и она стварна и тражбена права која су конституисана искључиво у његову корист). i i

„Наслеђивање је — вели Др. Аранђеловић, (Наслебно _ право, стр. 3, 5—6), ступање у заоставштину као у целину... Онај који ступа јесте наследник (херес), а ако више њих ступају онда су. они санаследници. Покојник. који оставља имовину и чија имовина

тавилац.

Битно је код наслеђа што оно представља ступање једног лица у имовину другог као у це: лину у сва (изузимајући чисто Š лична) његова права и обвезе (у5 ниверзална сукцесија). Наследник дакле ступа на смрћу оставиоца упражњено место и у имовинском погледу заузима исти положај који је оставилац имао...

Услед смрти једног лица може се доћи на његову имовину на) два начина: путем универзалне сукцесије, наслеђивањем зЗаоставштине или једног дела њеног, као целине или путем сингуларне сукцесије, наредбом последње воље да се некоме, из наследства и на рачун њега ,даде каква имовина, ска корист — легат — (испорука). B. S S 469 нашег и 535 аустр.грађ. зак.); или средством покЋ лона на случај смрти поклонодав-

100

прелази на наследнике, јесте ос-

ца, 5 568 гр. з. В. 5 5 663 и 956 аустр. грађ. зак. Сукцесија у имовину оставиочеву бива или по изрично израженој вољи његовој или по пропису закона с обзиром на претпостављену вољу његову, — тестамнентална и уговорна, за конска сукцесија. Постоји још и · сукцесија противно вољи остави оца, кад извесна лица имају право да наследе извесан „део 327 оставштине и против воље остави“, она тако да их тога дела не може лишити — закони део наслеч ba, наследници по нужди (5 477 и сл. грађ. зак.) Наслеђивање бива редовно за сва лица и за све предмете по истим“ правилима, и онда је то редовно, обично наслеђивање. Али за извесна лица и за извесне предмете постоји и нарочито наслеђивање: за nana | у задружном односу, за духовнике, за фидеикомисна добра. На послетку – постоје нарочити | 3аконски прописи о имовини, на коју не долази ни један наследник, Г, у коме случају заоставштина без _ наследника . припада државној каси.“ i Tio S 394 наслеђивање = наступа“ тек са смрћу оставиоца, а по 59 517 природној смрти равна се и судско! проглашење несталог за умрлог. ih; Да би неко могао наследити IIO-}гране је: а) са има право на наследство и O) da је способан за) у наслеђивање. : Право на наследство има свога“ је“ основа: а) или у вољи оставиоче- ~; вој изјављеној у тестаменту (me-| -5 стаментално наслеђивање); 6) или у у уговору о наслеђивању (уговор—-о но наслеђивање), и в) или у самном закону, који замењује вољу остави очеву (законско, интестатско Ha--n\ слеђивање). Ови основи предвиђених су у 8 394, који гласи: