Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Нас

„После смрти житеља српског добра његова, и права и обвезатељства, осим чисто личних, прелазе као наследије на другока : Во га по реду закон опредељује, ак он уговором или завеш тањем : HHje д ругојаче уредио.

По 5 57 Гр. 5. „Само онај, који преживи другога, може у овога права, на случај смрти њему припадају-

ћа, ступити“, а по 59 394, у вези

са % Ф 45, 115 и 114. “истог вак,, и зачетак у утроби материној, који постоји у моменту смрти оставиочеве, може наследити, под условом, да се дете живо роди у законом року

Наследничку способност има сва ки ко има права прибављати имовину, дакле и физичка и правна лица. (B. Лина),

Способност страних држављана за наслеђивање у нашој земљи ограничена је законским и |дипломатским реципроцитетом (5 S 47 и 420. Ip. 3.):

Постоји и ~ релативна неспособност за наслеђивање. То су случајеви недостојности U. које предвиђа & 419. Гр. (умишљајно убиство).

/. Законско, интестатско наслеђивање, Ово | наслеђивање ~ наступа, као што се види из 5 394, кад нема последње воље умрлог лица, т. ј. кад стварно или законски не постоји ни тестаменат ни уговор о 'наслеђивању. Поред овога, оно јонг наступа у случају, кад тестаментом или уговором није распоређена цела заоставштина, већ је“ претекао остатак који припада свима законским наследницима (% % 787, 457, 454).

Основа законском реду наслеђивања по нашем грађанском ваконику,

101

јесте крвно сродство по браку брачно (али не и природно или ванбрачно — 5 5 395, 409, 411), а ред крвних сродника који треба да наследе оставиоца изведен је: а) по коленима; O) по степенима сродства; в) по праву представљања и г) по првенству (приоритету) жуз шке лозе над женском.

Сродство. – Дефиницију сродетна даје нам % 55 Гр. 3., који гласи:

„Под именом родбине (породице, фамилије) разумеју се прет- -

ци са свима CBOJHM потомцима, били они у заједници или одељени. Они се зову међу собом род; свеза, којом су везани јесте срод-“ ство, лица су пак таква сродна

или сродници и рођаци. Они мо-

гу бити у ближем или даљем

сродству, по броју степена, у ко-

јима један од другога одстоје..Ово су сродници по крви; но бивају и постају сродни и по браку, које се сродство зове /пазбина; и то је сродство између мужа или жене са сроднима женина или мужевљева рода по крви.“

Поред крвног сродства и сродства по тазбини, постоји још и цивилно (грађанско) сродство, које се

заснива усвајањем (9 136) и духов- о

но (религиозно) сродство између · кума (духовног оца) и кумчета и овога родитеља.

Крвно сродство, према наведеној дефиницији, јесте природна веза из међу лица која су произишла рођењем једно од другога или од једног заједничког претка. У првом случају, т. ј. ако су лица произишла једно од другога, постоји сродство у правој (директној) линији, која се разликује на усходну (ас--

цедентну) и нисхоону (десцедентг –

ну). Прва обухвата поени а друга потомке, :

Ap.

зааењ сре пе, WS

Hag