Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Уговор о наслеђивању има за __ циљ располагање имовином једог (или оба уговорача) на случај смрти. Према овоме уговор о · наслеђивању је самостални | ос“ нов позивања на наслеђе. Он је "двострани али је јединствено – правни посао, т. ј. он је двострани, али се не састоји из два прав“на посла. Са тестаментом има заједничко то, што је ои он расположај на случај смрти, разликује се од њега само својом неопозивношћу. Он је, jake, двострани правни посао, који своје правно дејство не добија из воље завештаочеве већ из сагласности воља уговорача.

Да би био пуноважан, уговор о наслеђивању мора да је сачи_ њен онако, како је то за тестаменте прописано, јер по > 780 Грађ. Зак. „уговор такови ако ће силу и важност да има, треба о_ нако начинити, као што пропис за _ тестаменте гласи.“

Уговори о наслеђивању у основи су нека врста _ иноминатних правних послова. Што се њихове форме тиче, за њу важе прописи о тестаментима, што се њихове садржине тиче, за њу важе општи принципи о уговорима.“

по 5 781, „Уговор на случај смрти, сматра се као и тестаменат, само што по својој вољи без воље друге стране не може се од њега одустати. Но од имања, с којим је ко уговором на слчуај смрти рас-

— сподар. Ho ако преживио другу страну неби, на случај смрти не мо-. – Уговор о наслеђивању може се · раскинути: или сагласношћу – уго·ворних странака или из узрока за _ раскидање – уговора у, опште (59 (783).

Hag

Но мишљењу Др. Аранђеловића (Наслесно право, стр. 89), уговори о наслеђивању по нашем грађанском законику | логућни су CaMO између супружника, али не изднеђу сругих лица.

* *

Нач. одлуком опште седнице KRaсац. Суда, од 30 маја 1922 г., Бр. 4000, објашњено је:

„Да општински судови у опште нису надлежни за суђење спорова о наслеђу, већ да за суЂење истих и даље остаје надлежност првостепених судова без 06зира. на вредност- спора.“

Настава Чланом 16. Устава прописано је:

„Наука и уметност слободне су и уживају заштиту и потпору, · државе. } = |

Универвитетска је настава сло- | бодна. |

Настава је државна.

У целој земљи настава почива на једној истој основи, прилагођавајући се средини којој се намењује.

Све школе морају давати морално васпитање и развијати држављанску свест у духу народног јединства и верске трпељивости.

Основна je настава државна, · општа и обавезна. i

Bepcka HacraBa naje ce Ho »e- – љи родитеља, односно старалаца;, подвојено по вероисповестима, а . у сагласности са њиховим вер--

ским начелима. · |

Стручне се школе отварају, према потребама занимања.

Државна се настава даје без уписнине, школарине и других“

такса. 2