Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Hag

же, па то потпише, или само да стави свој потпис.“

Закони део. Слобода тестирања изражена у У 476 није апсолутна, јер тестатор не може по вољи располагати целом својом имовином, већ само једном њеном полови ном, док друга мора остати његовој сеци. Овај део имовине који је самим законом резервисан за децу, назива се законимн оелол. О њему се у 5 477 вели:

„Само закони део на случај смрти мора остати законој деци како мушкој, ако их има, тако и женској, ако мушке нема, невредим, који се састоји у половини дела онога, који би им по закону припао, кад завештатељева расположења не би било.“

Трема 5 481, право на закони део имају само деца завештаочева, а не и остали сродници.

У извесним случајевима, _ међутим, тестатор може својој деци окр-

њити и сам закони део, па их чак и лишити овог дела. Први случај предвиђен је у 5 477, који гласи:

„Премда закон у наследију му.

шкој деци првенство даје Ha} женском, опет је отац властан, (или мати о своме имању), завештањем између деце своје расположење учинити, какво хоће, и тако и женску или изравнати са' мушком, или им особити део Oставити; које мора остати снажно, нити нарушење законог дела у томе случају места имати може.“ 1 Узроци због којих деца могу бити о лишена законог дела предвиђени су Ју у 480, и гласе: а) „ако дете остави свој православни хришћански закон; 6) ако је дете оца у беди и невољи

Полициски Речник

113

нам У 469. Гр.. 5., који гласи:

Нас

без помоћи оставило; в) ако се на арање, крађу и друга злочинства дало) г) ако се блудном и раскошном животу предало и Oпоменуто није хтело одустати од тога.

Легат. Дефиницију легата aje

„Кад завештатељ у своме тестаменту или дометку једну или“ више ствари поименце остави једном или другом, н. п. баштину, кућу, њиву, ливаду, покућство, коња, вола, краву, лес, рушадину, накит, серсан, оружје, или оволико или онолико новаца и T. д, онда се та ствар сматра као“ поклон или особита испорука или“ легат“

По 5 471, легати се измирују, тек – по ликвидирању. свију дугова и те- рета на имању покојниковом, а по

у 475 онп не прелазе на наследнике легаторове у случају кад оBa} умре пре завештаоца.

Наш законодавац изједначује са легатом и поклон на случај смрти, јер у 9 568 вели: „Поклон на случај смрти учињен сматра се као легат или испорука, и по томе ће се и судити.“

11. Уговорно наслеђивање

Поред ваконог и тестаменталног наслеђивања по нашем грађанском законику постоји, као што је раније, поменуто, и уговорно наслеђивање, т. ј. наслеђивање по уговору.

„Уговор о наслеђивању -— вели Ж. Перић (Наслеоно право, стр. 60) — је уговор закљуџен измеЂу два лица, којим се узајамно или једнострано, Ha неопозиван начин, даје, односно прима заоставштина. по смрти уговорног завештаоца.