Полициски речник : Књига трећа М — Ш

112

45 Hag ı| „Ако завештатељ остави шта неправду или уштрб против закоме под неким условијем, па је кона учинио, он треба за осам да-

„оно условије тавно да се не разуме, или га није могуће испунити или је безаконо, или срамно и недозвољено, онда се сматра као да га и нема, па се и не узима на ум: „но наредба стоји у сили и важности.“ Престанак важности тгстамценота. Један тестаменат постаје неважан, ништаван, т. ј. неспособан да произведе одређено дејство, у овим случајевима: а) кад је неуредан, т.

Шо Ј. кад још приликом његовог састав-

_ љања није испуњен који од битних. услова. за његову важност (кад није састављен у законској | форми, кад га је начинило лице неспособно за прављење тестамента и TT. дД. — S S 499, 427 и др.: 6) по самом закону (% 447), и в) по вољи Завештаоца, т. ј. опозивањем (8 448). — Отварање и извршење тестахен _ та. За отварање и обзнану тестамен та надлежан је судија за неспорна дела (чл. 20, 40—48 Правила о по"ступку 'у неспорним делима) а за · извршење извршиоци тестамента _ које одређује сам завешталац било у самом тестаменту било у ком дру| TOM писмену (S 491 Ip. 3. и чл.

1 одређени, онда сам – наследник, под коптролом судије за неспорна

| Законом је прописано:

а) „Ако су сви они, којих се ствар тиче, са наредбом завештатеља задовољни, онда тестаменат

остаје у важности, баш да и ни-

је по прописаним правилима са·чињен, или да би баш и преко власти своје завештатељ – замашио.“ (9 485. Гр. 3).

б) „Ко би мислио да му је

завешталац последњом наредбом

на после свршеног му саопштења, тестамента да се против истог изјасни код судије за неспорна дела, јер у противном остаје стална наредба по тестаменту.“ (чл. 59. MV. y. BP... M. B).

Заједнички тестамент, По gHaшем грађ. зак. заједничке тестаменте могу правити само супружници. О томе се у 5 779 вели:

„Ако би у једном тестаменту муж жену своју, а жена мужа узајмице, или другог кога за наследнике поставили, па би после геч натраг узели, онда такова наредба престаје и раскида се. Но ако једно наредбу своју порече а друго при речи остане, онда од овога стране наредба стоји, а само се она поречена квари.“ По мишљењу Др. Аранђеловића

заједнички тестаменти немогућни су, у форми приватно,г усменог теста менча (из S 447). „Да би — вели он у наведеном делу (стр. 30) заједнички тестаменат супруга важио као писмени приватни тестаменатт, по“ требно је по 5 9 429 и 430 да је сваки супруг у једном истом писмену својеручно написао и потписао своју наредбу последње BOље и да је назначио дан, месец

и годину кад је написано. Или

да сваки. супруг у једном истом

писмену својеручно напише сво-

ја наређења последње воље и O-

значи дан, месец и годину када

је написао, па онда обоје да потпишу то заједничко писмено. Није, дакле, довољно, да један супруг напише и потпише тестаме-

нат а други да дода да и он то —

„сматра као свој тестаменат или

да се са потписаним текстом сла- ~

& %;

# #. #% к + Š = Š # ж 5 ин а 8