Полициски речник : Књига трећа М — Ш

x 1 ; |

Нер мора констатовати, и у реферату, | гао и требао спречити. Лалаш · односио достави, и у пресуда. вели да сви облици нехата имају заједнички тај негативни момеНеспорни судија в. Ванпзрнична Јел Јо нега У

дела, Испоаве.

Нехат (сира) У нашем позитивном казненом законодавству – нема нарочитих одредаба о нехату, али се y пројектима казненог закониод 1916 и 1922 год. налази ова Абија о нехатном делу:

„Кривично је дело учињено из нехата како онда, кад је учинилац предвидео наступилу последицу али је лакомислено држао, да ће је моћи отклонити, тако и тада, кад он није предвидео наступилу последицу, и ако је ову према околностима и према његовим личним особинама могао или је био дужан предвидети.

У науци се нехат дефинише као

„недостатак. свести о узрочној

вези између радње и последице (0 последици своје радње, о проузроковању последице својом радњом) код извршиоца, п ако је он. могао плати ту свест. Основи крчвичног права, од Др. Т. Живановића, општи део, стр. 236).

„Пехат се - вели Др. О ТО-· џаловић (/ раничне међе унишљаја и нехата, Пол. Гл. за 1911 г) — са своје горње стране граничи умишљајем а са доње случајем...

У правосуђу и литератури земаља где нема легалне дефиниције нехата он се од умишљаја раз-

ликује оскудицом хотења послелице. По швајцарском криминалисти Штосу није непредвиђање последица карактеристика нехата. 14 онај дела нехатно који после дицу предвиђа као могућну, али је он неће, не жели. Карактеристично је обележје нехата то да; виновник последицу не. жели и „даље да је он њу, пажњом мо-

Б

117

нат што се правно релативна, злоч – чина последица није хтела (ни прећутно, ни евентуално, ни условно, ни индиректно). Позитивно обележје и основ за кажњивост нехата јесте ванемаривање под де тим околностима дужне пажњ брижљивости и обзира према ту ђим правно заштићеним интер сима. Мера те пажње одређује се објективно стањем ствари, а субјективно – личним особинама кривца.

Од случаја се нехат разликује по томе што се код нехата може учинити кривцу један оправдан прекор, док код случаја то He може бити. Код нехата је кривац могао и требао ода предвиди и да спречи наступање последице, а код случаја то није ни могао ни требао.“

по Др. Душану Суботићу, _H хат је такође један облик кривичне одговорности, који има свој основ у противдужној непажњи. Друштвени живот захтева пажљивост уј оцени предузетих радњи и њихо4 вих последица. Лакомисленост у том погледу ствара одговорност., Иста тако и позитивно наложена дуж ност пажљивости или објективне могућности _ предвиђања – наступања штетне последице. (Пројект новог казненог закона за нашу оржаву),

Према томе да ли се противправна последица предвиђала у моменту радње или се није предвиђала разликују се две врсте нехата: све сни U несвесни. i

Код свесног нехата извршилац. предвиђа да његова радња | може произвести кривично правну HOC) дицу, коју, он неће, али ипак извра