Полициски речник : Књига трећа М — Ш

шује намеравану радњу, јер се нада да ова последица неће наступи"ти (н. пр. пуца на птицу и ако _– предвиђа да може погодити ког же"теоца у близини, али се нада да се ово неће догодити). У овом случа[У извршилац се кажњава, п ако није делао умишљајно, због свог лакомисленог поступања, којим се такође нарушава правни поредак.

Суштина несвесног нехата састоји се у проузроковању кажњиве-по_ следице противудужносном непаж„њом, која се одређује: или према, околностима под којима је дело из вршено — објективно, или према личности извршиоца — субјективно У. првом случају, т. ј. са гледишта објективног, треба испитати: да ли; је извршилац, у циљу избегавања _ кажњиве последице, према приликама у конкретном случају, показао ону брижљивост која је у обич“ ном животу потребна, а у другом: ода ли је по својим личним 'OCO| бинама могао предвидети ову по2 следицу“ Да би постојала противу _ дужносна непажња, потребно је да су испуњена оба ова услова, и 0б· јективни и субјективни.

Разликовање нехата на свесни и несвесни има само теоријског значаја. У. пракси се оба нехата каже“ њавају истом казном, а то сало у случајевима где је то законом изрично наређено,

| Ham казнени законик поред о__OHUHOFr предвиђа и професионални нехат, за који се окривљују и строже кажњавају лица, која по своме : "звању, занату или занимању морају бити предострожнија од осталих ли

ma (S 156, од. 2). 8. Убиство, Умиш-

118 Hag

Одлуком Опште Седнице Kaca. Суда од 18-Г1-1900 г., Бр. 2605, објашњено. је:

„Воља за вршење = кажњивих

дела појављује се и у једном 0б-

лику, по све супротном долусу,

и то у облику нехата (кулпа).

Код долуса је воља за вршење

дела позитивна, код кулпе нега-

тивна. Ради правилнијег схватања овога треба имати на уму ово: нехатна радња може бити (исто онако као и долозна) позитивна

и негативна, вршење или пропу-

штање, али је тако звани криви

чан моменат увек негативан, T.

ј. необраћање довољно пажње, не-

употреба довољне обазривости и

т. 4. —' док је код долуса воља

увек позитивна па била · радња

позитивна или не. Према TOME кулпа представља ипак њизвесан однос учиниоца према резултату радње; код радње где резултат, последица њена, није била сврха учиниоцу, али је ипак могао да њено наступање оне изамогао да њено наступање не изазове, а то је и требало да учини,

т. ј. није хтео а требало је да у-

потреби своју вољу (изражену у

радњи као дело), да отклони акт

да спречи наступање последица своје радње. Према овоме кулпа.

није ни у ком случају омашка |

у мишљењу, већ као и долус, и

ради ког се окривљује, или бар ·

ако у много мањој мери, кривич- :

на (злочина) воља.

Нечистоћа в. Авлије, Здравље. Еовине в. Штампа.

Нован. Под новдем се подразуме- : ва материја, било од метала или“ хартије, „која је оверена каквим“

видљивим знаком као мерило вред-

ности H од државе призната као“ такво мерило.“ (Основи кривичног

jata)