Полициски речник : Књига трећа М — Ш
ве
Mag
што је казано у чл. 21 за среског
старешину.
Нађе ли пак срески старешина да је мангуп доиста пријавитељев, он ће на случај:
1. Ако за мангупа није још ништа јавио своме начелству, издати ономе ову мангуп-стоку, била она крупна или ситна, а сведочанство, на коме се прибелешка општинске власти налази, задржаће и начелству окружном својим првим редовним известијем | доставити. , |
2. Ако је већ јавио за тога MaHгупа начелству, ситну мангуп-стоку издаће сам, а за крупну упутиће пријавитеља, да се с тим сведочанстврм обрати окружном начелству, ставивши поред примедбе општинске власти и своју примедбу, да ли он налази, да је ова крупна мангуп стока пријавитељева или није.
Члан 25. Новци од продате крупне или ситне мангуп-стоке, леже као 'депозит годину дана при начелству (управи), а од продате 0 дојчади седам дана. После тога времена и једни и други новци улазе као приход у, државну касу, нити се више могу, издати ма им се прави газда и пронашао,
Члан 26. Газда мангупа, ако се пронађе, дужан је платити не само штету и трошкове на храну и чување мангупа, но и трошкове ва обзнану у новинама и друге, ако би их било.
Ако је стока случајно угинула, пронађени газда накнадиће трошкове ва негу и храну, мангупа, 2 ако се овај не пронађе, онда те трошкове подмирује – државна. каса, " (В. бтока, сточни па“ соши.)
7
Meg
JOHH, JpadyHJ5HBOCT.
Манифестације в. Зборови.
Марке в. Новац, Таксене марке. Маса в. Старатељетево.
Маница. Под меницом подразуг мева се законом прописано писме. но о основном меничном уговору m. |]. о уговору о издању менице, који закључују издавалац менице и ремитент. Према начину на који је овај уговор закључен, менице “e разликује на сопствене u вучене, У првом случају издавалац се обвезује да ће о року он сам платити суму, која је у меници означена, а; у другом наређује извесном друг TOM лицу да оно ову суму, плати; обавезујући се уједно да ће је он сам платити, ако ово лице не поступи по његовој наредби. У првом случају главни је дужник сам MH8давалац а у другом лице коме је он наредио :да меницу плати. ИЗдавалац вучене менице зове се тра-
бу да меницу плати (5 5 80. и 161. трг. зак.).
Поред уговора о издању менице постоје још и ови менични (уговори: трасаш
менични пренос (жиро ,индосамент) који закључују индосант или жирант, т. ј. лице које преноси меницу, и индосатор или жиратор т. ј. лице коме се меница уступа. 9 S 108—115 трг. вак.).
Право преноса менице припада не само ремитенту, него и сваком (доцнијем индосатору (жиратору), и због (овога се меница може прене-
сећи 'меницу, ремитент,, односно ИН досатор уступа. њеном“ пријемнику,
сва поверилачка прода. која. она са-
ка,
Малолетници в. Доба живота, Све“
сант, а лице коме он издаје наред-“
а) Уговор о преносу менице или
ти неограничени број пута. Прено-