Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Нуж

бра као јединим средством за то очување. Са кривично - правног гледишта ова се повреда туђег правног добра мора ~ појављивати као кривично дело.“ (Основи кривичног прева, општи део, стр. 255).

„Живот собом доноси и такве случајеве — веле редактори Пројао и лотива казненог законика

# Краљевину Србију (стр. 183) — да једно правно добро дође у такву онпаспост, из које се може спасти само тако, ако буде повређено које друго правно дооро, или ако буде пренебрегнута која конска дужност. TIpH појављив у ватре у позоришту или у каквом затвореном простору где се држи збор настане паника, услед које сви појуре вратима, а један да би пре изишао, одгурне другог, који налне и изгори. Ово је пример за први случај. Апсанџија, који апсеницима преда кључеве стога, што су му претили животом , јесте пример за други слуЧај. Стање нужде има се узети и тада, кад се једна дужност MO” же испунити само истовременим пренебрегавањем друге, н. п. војник, који је на стражи може спречити – како велеиздајничко

а ах

предузеће само тиме, ако напу- |

сти стражарско место.

Разлика између нужне одбране и стања нужде према овоме јасна је. Обадвоје имају заједничко само опасност, која се хоће да се отклони. Али опасност KOJI нужне одбране лежи у противправном нападу на једно правно добро, а код стања нужде у у сукобу два правно заштићена интереса. Сем тога, код нужне

одбране се одбија неправо, које |

напада, да би се очувало Оправдано добро угрожено неправом;

међутим у нужди се не управља радња против неправа, већ се Ha пада туђе добро, прекорачује се правна порма да би се спасло добро које је у опасности... Сунгтина стања нужде састоји се у сукобу оправданих интереса, од којнх се сваки може одржати само па рачун другог.“ ~ 3 Наш казнени законик не предви! изрично стање нужде као основ за: искључење противправности, те ст га оно то може бити само у сг чајевима, који се могу подвести по одредбу 9 53 К. У пројектима казнених законик од 1910 и 19299 год. налази се, ме ђутим, ова дефиниција стања нуж Де: -

(ОЈ

„Пије кажњив онај који извј ши какво дело да од себе или кога другог отклони истовремену, на. други начин неотклоњиву – Опассност по живот, тело, слободу част, имовину или које друго до бро, ако повреда, коју је он ти делом причинио није већа од. пасности. У противном суд м же ублажити казну но својој. сло бодној одени.

Ово се наређење не може пр менити према ономе, који је на рочито дужан да се излаже с пасности. (8. Урачунљивгст). Пужна ОдАрана. Као отити ос

нов искључења ' противправности нужна одбрана предвиђена је 5 54: К. 3., који гласи:

„Ни онај пеће бити крив нит ће се казнити, који што учини У праведној нужној одбрани.

Праведна нужна одбрана. само“ ће се онда узети, ако се по ли времену, месту, начину напада или по другим опстој јателствиу основом узети може, да се учин тељ само нужном ORO 1