Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Нуж

противзакони напад на свој или

другога живот, слободу или имање; и 6) предузимање ~ извесне радње, која се назива прекорачењем одбране, по томе што та радња у основу није била потребна, али ју је оптужени предузео под утицајем препасти, страха или плашње. Оба ова случаја повлаче некажњивост кривичне радње по првом одељку У 54. К. 3.

Али како по наређењу трећег одељка % 54. К. 3. овако прекорачење граница нужне одбране суд може према стицају извиђајем констатованих прилика казнити као нехатно кривично дело у смислу 9 5 155 и 180 К. 3., то је потребно да суд у разлозима своје пресуде утврди, да ли постоји први или други случај из другог одељка У 54. К. 3.

Некажњивост допуштеног | ограничења нужне одбране – мора бити нарочито образложена Oo0јективним констатовањем постојања субјективних момената страха,

130

Нуж

препасти или плашње. Јер ако би суд нашао да су околности, т. зв. „качество опстојателства“, – извршења кривичног дела такве, да суд сматра да то прекорачење заслужује казну, онда он може да оптуженоме изрекне и казну.

У конкретном случају Ооптужени се на претресу бранио, да је повређеног ударио ножем из 6Ф јазни да га овај, као старији и јачи, не убије. Овај психолошки моменат суд није ценио у разлозима своје пресуде, ма да га је поменуо у реферату, нити му је дао правни значај у смислу другог дела, другог одељка 5 54. К. 3., а он је међутим од значаја за расправу кривичне одговорности оптуженог; јер ако суд нађе да та бојазан, у вези осталих ислеђењем утврђених околности, He представља препаст, страх или плашњу, какву замишља У 94. К. 3., онда је дужан да кривичну радњу оптуженог цени с обзиром на одељак трећи БИК ак (Бр. 4954—1920 г.) В. Нехат.

КЊИЖЕВНОСТ: / рађански законик и. Грађански. судски поступак Краљевине Србије (коментари), од Гојка Никетића; Граничне међе умишљаја и нехата, од Др. Живка — Топаловића (Пол. Гл. за 1911 г.); Криминална тактика, од др. Алберта Вајнгарта, са немачког превео Добривој В. Бакић (Београд, 1905 г)· Шаследно право од А. Ђорђевића · Бранич. за 1904); Наследно право Др. Драг. Аранђеловића (Београд 1925); Наследно право, од Ж. Перића, (Београд, 1923 г); О иступина из кривичног законика, од Др. Томе Живановића; О опеоворноств, ДЕ