Полициски речник : Књига трећа М — Ш
8658
полицијском влашћу. Према TOме облигација је строго формална: нсправа, те ако какво писмено нема ма који од горе побројаних услова са своје формалне стране, оно не може служити не само као облигација, него оно не може бити ни у колико доказ о каквим тражбеним односима, па не може же послужити ни за почетак писменог доказа.“ (О. О. С. Бр. 5874 = 1.09 FP.)
5) „По 5 194. Гр. С. Ш. испла-
та и отплата облигације, која је у рукама повериоца, може се једино доказивати уредном признаницом. Забелешке на полеђини 0блнгације, кад нису писане ни потписане од повериоца, не могу се без редовног спора, а у смислу 192 и по пропису 5 194. Гр. П., узети као доказ о отплатама дуга.“ (Бр. 1462—1883); о) „Кал је 5. 194. Ср. С. ГП. прописао да се исплата и одплата облигационог дуга доказује само признаницом, онда се ни у кривичним делима исплата и отплата облигационог дуга не може доказивати сведоцима, јер где се нарочито тражи писмена исправа ту, се не могу као доказ употребити сведоци, пошто би то било противно јасној одредби – наведеног законског прописа.“ (Бр. 921 1885 Г,) и
ж) „Кад 5 199. гр. С. П. тражи за пуноважност облигације да
5 Ko. је она написана и потписана py-.
ком издаваоца, онда се има узети да овако има да буде написана и (признаница, којом се облигација угушује или смањује, ма дај у у 194. Гр. С. П. то није императивно наређено. У осталом 5 194. Гр. С. П. и не прописује како треба признаница да буде написана, већ само то: да се У
149
06
њој има назначити облигација и] сума облигације на коју је издата, те се има узети да сег и односно њеног написа има однети одредба! А 197 [р. С. 1. (О. О. С, Бр. 7326—1905 г.). В. Ивправе,
Обмана власти. По тач. 1 9 359 А. 5. затвором од 1—30 дана затвора кажњава се онај: „Ко поли“ цајну или другу власт ма у чему обмане или превари у колико не би то у друго дело већма кажњиво прелазило“.
Обманути и преварити овде значи“ једно исто: изазивање или подржавање заблуде о нечем, лажним представљањем, прикривањем или ивзопачавањем истине. За постојање овог дела потребан је умишљај; без значаја је, међутим, која је јавна! власт обманута и у чему је обманута. Одлукама Касац. Суда објашњено је:
а) „И ако сведоџба сведока вреди према одредбама закона тек онда кад се сведок закуне на своје исказе, и онда се сведок може да казни, кад мењајући своје ис казе неистину пред влашћу каже, па ма то и без заклетве било, као што се то из 9 359. К. 3. види.“ (O, O): Ć., Bp. 9171—_1889 r.);
6) „Кад суд узима да стоји то да је неко лажно сведочио, и да је услед тога неко други пао у. притвор, као и то да је то лажно сведочење последица наговора од стране трећих лица, онда суд трел ба по наређењу 5 163. Кривич. Суд. Пост. да врати предмет полицијској власти, да ова у смислу S 359. КА. 5. према таквом лицу поступи и казни га, пошто је она — полицијска власт, тим лажним сведочењем наведена да y3aa-