Полициски речник : Књига трећа М — Ш

у закону одређена за дело, за које

"сти имају се примењивати и за дела

Ото 166

4. што је више дужности зло·чинством или преступлењем по· гажено.

За особито отежавајуће околно-

бте

зло чинио, и најпосле што се више честитости од њега као од 0бразованога лица очекивало.“

Одлукама Касац. Суда објашње-

сти сматраће се: но је:

5. ако је кривац за друго злочинство или преступлење већ био кажњен.

6. ако је друге на злочинство или преступлење навео, или ако је у делу, које је од више лица учињено, био коловођа или подбадач,“ Према 9 66. суд не сме и у случајевима постојања отежаваних околности, прећи највећу меру, која је

се кривац осуђује.“ Олакшавање и отежавање околно“

у покушају. (5 67). Њихова примена у опште је облигаторна, јер се у закону вели „сматраће се“

У Е 38. Пол. Ур. (ст. 2.) наведене су ове отежаване околности за иступна дела:

„И тако је кривац тим тежу казну заслужио, што су веће препоне биле, које је уклонити морао и што се више спремао или претварао да зло учини; што је светија и строжија дужност, коју је он својим поступком преступио ;што већа опасност из поступ ка проистиче, коју је предвидети могао; што је већу штету или повреду својим делом учинио, што | је више поверење повредио, које се у њему имало ;што је више часних људи или младежи на зло навео, наговорио или навукао, што је више учињеним поступком зла примера, саблазни или огорчења AO љулима причинио; што је више злобе или пизме соли лукавства у преступлењу упогребио;

, што је год чешће и више пута

а) „У томе што је неко за подобно дело био осуђен нема отежаване околности, ако је прошло више од десет година од времена старе осуде до дана учињене но-

"ве кривице.“ (Бр. 3192—1876 г);

6) „Синовцу, који је убио стрица, не може се узети у отежицу и околност из тач. 4 & 65. К. 3., јер за ту родбинску везу никаквим законским наређењем није везана каква законска дужност“ (Бр. 4359—1888 г.);

в) „Кад је кривица квалификована као дело утаје, које има да се казни по тач. 2 9 232. К. 5. због особитог и сродничког, по-

ложаја туженога према оштеће- ~

номе, онда се туженоме не може узети у отежање кривице и то што је овим делом више. дужности погазио — околност из тач. 4. 8 65. К. 3. — пошто је за такве кривице прописана нарочита строжа казна у S 232 K. 3.“ (Бр.

7641—1898 г);

в) „Зет који убије свога таста код кога седи и на чијем имању и живи, има услед тога – свога односа према тасту и отежавану околност из тач. 4 % 065 'К. 3.“ (О. О. С. Бр. 8964—1893) ;

г) „И ако није у Tau. 4. S 65. K. 3. казано према коме ће се лицу односити повреда више дужности извршена кажњивим делом,

већ само у опште постављено на-

чело, да ће се повреда дужности –

кажњивим делом сматрати као O-

Ж тежавана околност, ипак, кад су оптужени и убијени рођена браћа и према томе у сваком погледу Г