Полициски речник : Књига трећа М — Ш

бик ЈЕ 168 0 0

По 5 793, „При опклади, која моЖже само о созвољеној ствари бити, треба цена да је дана, или у треће руке положена; иначе на су-

“ду нема силе ни важности.“

По Тар. Бр. 99 6 за опкладе на спортским утакмицама ма које врсте, као што су трке, регате и т. од. плаћа се на име таксе од целокупне. суме улога 10%,, а по другој _ напомени уз овај тарифни број јахачка друштва, која приход од трка и опклада употребљују искључиво за унапређење коњарства, плаБају ову исту таксу од 10%, али не на целокупне суме улога, већ на · целокупну суду добитка друштва, У циљу наплате ових такса дужна су сва друштва, на чијим се тркама или утакмицама врше опкла“де, известити о овоме најближу фи· нансијску власт, најдаље на три дана пред трку или утакмицу. Ако се ово не учини, представник приређивача подлежи новчаној казни од 200—1000 динара. (Чњ. 105. Так. Правилника.) – Пресудом београд. апелац. суда од 25—1—1925 г., Бр. 413—22, об“ јашњено. је:

„Јер. смисао 5 792. Гр. 3. је тај, да је опклада онда, кад ниједној страни није познато шта

“ће изићи. Само то незнање — не– извесност за уговарајуће стране мора бити такове природе, да на

"исход не може утицати ни јед-

"на уговарајућа. страна. Чим стра'не могу да утичу на крајњи ре-

_— зултат, онда догађај почиње би-

ти зависан од Њуговорача, не"извесност се смањује, а странама постаје мање више „,ако не и сасвим познат догађај и крајњи ре· зултат његов.“ · Опорочазање власти. Затвором од 1—30 дана по тач. 3. 5 359. К. 3. кажњава се онај:

/ „Ко законе наредбе и поступке власти или појединих чинозника усмено или писмено или другим

знацима опорочава или речи O-

вакве о њима разноси иди раз-

казује, у колико не би 70 у већи род кривица прелазизјо.“

Под „опорочавањем“ подразумева се оговарање, а под проношењем опорочавајућих речи — гаопштавање другоме туђег опорсчавања.

Опорочавање законих | наређења власти или појединих чиновника кажњава се по % 103 ако је јавно извршено.

Пошто је иступ из S 959 само једна врста дела из 5 103, то је и за овај иступ потргбан умишљај.

О. О. С. К. С. од 16 септембра 1902 г., Бр. 7465, објашњено је:

„По тач. 3. 9/359. К. 3. казни се онај, који законе наредбе или наредбе власти (или појединих dHновника опоронава и т. д. и то не јавно, дакле не на местима свакоме приступачним или пред каквим скупом људи, На против, кад је дело учињено јавно, и кад инкриминисаним изразима није омаловажаван какав законити поступак власти, већ је изнет о чи“ новнику један незаконити поступак — примање мита — онда мо“ же бити говора само о делу из другог одељка 5 104. К. 3.“ (В. Клевета).

Општа управа, Одо управне власти, коју по чл. 47. Устава врши Краљ преко својих одговорних министара, законом о општој управи издвојена је, с обзиром на локалну управу, општа управа, у коју спадају „сви послови из садашње надлежности министра унутрашњих послова, просвете, аграрне реформе, пољопривреде и вода, грађевина, трговине и индустрије, народног здра