Полициски речник : Књига трећа М — Ш

баш

и среској самоуправи, сузбијању ску "поће животних намирница и т. д.),

и садржи ове важније одељне:

1. Опште одредбе. По законској дефиницији, „Општине су основне, управне и судске јединице“, које сачињавају „они српски држављани, који стално живе у. варошима, · варошицама и селима.

У. својим унутрашњим пословима општине су самоуправне, а као делови државне целине подлеже надзору државних власти. Има их двојаких: сеоских и варошких. У последње спадају и општине – варошица. Територија једне општине зове се атар, и на њему, по прави-

] — ду, морају живети најмање 200 пу-

нолетних грађана. Само по изузетку, и у местима где то захтевају посебне локалне прилике или односи између појединих села и вароши, општине могу имати и испод 200 пунолетних грађана. Села, која немају оволики број грађана — а не потпадају под ове изузетке — морају се спојити са суседним селима, варошима или варошицама у циљу образовања ваједничке општине, али се овом приликом ни једна ни друге не могу цепати. Тако исто две или више општина могу се спојити и саставити једну заједничку, општину, као год што се и поједина села могу одвојити од једне · општине и спојити са другом, или образовати засебну општину. Одлуке о овом спајању или раздвајању, доносе прво саме општине или се-

да на својим зборовима (заједнич-

ким или засебним) и преко општинских судова достављају надзорној власти, која их даље спроводи Мин. У. Посл. Ни надзорна власт HH Мин. Ун. Посл. немају. права да ове одлуке обустављају, мењају или да о њима дају своје мишљење; у овим стварима они су прости по-

178

8иш

средници, који имају дужност да речене одлуке спроведу до законодавне власти, којој их Мин. Ун. Посл. мора поднети у првом сазиву, Народне Скупштине.

Спорове о границама атара измеby, општина, села или заселака решава привремено надзорна управно-полицијска власт, односно Мин. Ун. Посл. (у последњем степену), а дефинитивно избрани суд. Овај суд надлежан је и за расправу, спорова O заједничкој имовини, дугу или уживању општинских добара између села и општина, које се раздвајају у засебне општине, ако се они о овоме сами не споразуму у, року од 5 месеца од извршеног раздвајања. Две или више општина могу се удружити у циљу подмирења извесних заједничких потреба или за извршење неког нарочитог посла.

Свака општина мора имати своју зграду за судницу, која мора бити близу друма или места где је живљи саобраћај, као и зграду за притворенике, (чл. 1—14, 59, 64).

2. Чланови општине: њихова права и оужности. Сваки српски грађанин, односно грађанка по самом закону члан је оне општине којој припада место у коме је рођен, или у којој је примљен ва члана по прописима закона. Поред овога потребно је још и настањење у дотичном месту, у смислу резиденције (а не у смислу домицила). Закон даје право грађанима да иступају из чланства једне општине и ступају у чланство друге по испуњењу прописаних услова. Државни службеници и свештеници по з3акону су чланови општине где служе, али су дужни, у року од 10 дана по доласку у место службовања, пријавити се општинском суду ради увођења у списак чланова