Полициски речник : Књига трећа М — Ш

баш је стављено у дужност и старање о локалним интересима. Као представник државне власти, општински суд врши извесне судске и управно-полицијске функције у циљу заштите општинских интереса на територији општине. И главни кмет, који је раније био само председник примирителног суда, постао је сада пердседник општине „прво лице и највиша власт у општини“ — под чијим се руковођењем врше сви општински послови. Општински одбор заступа општинске интересе, води надзор над радом општинског суда и предузима све потребне мере у циљу задовољења општинских потреба. Бира га општински збор: у варошима и већим варошицама непосредно; а у селима и мањим варошицама (испод 500 пореских глава) преко повереника. На општинском збору имају право гласа сви пунолетни чланови општине, који нису под туторством, старатељством или под платом код другога (слуге); само је за варошке општине прописан о ценсус потпун – данак (б талира). Избори су слободни и њима руководи председник или најстарији кмет или одборник; полицијска власт присуствује им, али се у њих не може мешати. Надзор државне власти над самоуправним радом општина манифестује се на два начина: а) у задржавању од извршења њихових одлука, и %) у одобравању избора општинских часника, њиховом дисциплинском кажњавању и уклањању са положаја.

Закон о општинама од 1866 год., мењан и допуњаван неколико пута, важио је до 21—[1—1907 г., са прекидом од 25—Х1—1889 г. до 9 У 1894, за које је време важио закон од 25—Х1—1889, донет на ос“ нову. устава од 1886 год., којим је = општинама дата самоуправа у ши-

Полициски Речник

177

: Onu

роком обиму. Готово све ове изме- не имале су за циљ да прошире или

сузе самоуправни делокруг општи-

на, према политичким приликама ко-

је су владале у, доба њиховог до-

ношења. Тако је изменама од 8— Х—1875 г. дато право збору да не- посредно бира председника и кме- гове (раније су бирани преко повереника) и укинуто право полициј- | ских власти да присуствују изборима општинских часника и да их о- | добравају (последње је пренето у, џадлежност опште нгког одтора), дох је изменама од 21—У 11898. г. одузето грађанима право бирања оп- | штинских председника и овлашћена државна власт да их поставља: У варошима и варошицама указом а у селима претписом М. У. Посл.

Закон о општинама од 21—Ш1907 г., који је донет на основу октројисаног устава од 1901 г., укинут је Краљевом прокламацијом од 25—11—1903, којом је понова враћен у живот закон од 1866 г., без измене од 21—–У [—1896 г., а прокламацијом Владе од 29—У —1905 г. враћени су у живот устав од 1901. г. и сви с њим заједно укинути закопи, а међу овима и закон од 21 1 1902 г. Ово је изрично унето и у Устав од 5—У1—1905 г., и под истим даном проглашен закон, којим се враћа у живот закон о општинама од 1902 г. Са“ изменама и допунама: од 27 и 24—Х1—1903; 3—ХП1—1904; 5 ХП 1905. (овим изменама и допунама први пут је уведено тајно гласање и за изборе општинских часника); 24—Х1—1909 и 11—У —192%6 г, закон од о јуна и данас важи на територији Срби- је и Црне Горе, у колико поједине његове одредбе нису измењене или потпуно укинуте посебним законима, који важе за целу Краљевину (O бирачким списковима, обласној |