Полициски речник : Књига трећа М — Ш

А

naj

(Om -

њихова велика важност за идентификовање и проналажење криваца.

Отуда и

Отисци прстију обично се налазе: на чашама, флашама, разбијеним прозорима, огледалима и стакленим плочама које су рукама додириване; даље: на лакованом и углачаном дрвету, на једноликим | металним · површинама, бравама, на порцелану и, најзад, на хартији. Обично су нејасни, а понекад и невидљиви за голо око, али се могу, учинити и јасним и видљивим ако се поспу прахом оловног карбоната, магнезијума или графита. Приликом истраживања невидљивих отисака сумњиве површине треба посматрати под косим углом.

Откривени отисак треба одмах фотографисати и том приликом знат но увеличати (ако је могућно за 5—6 пута), и на овај начин учинити га сталним и способним за доцнија истраживања и упоређења са отисцима кривца или осумњиченог“ лица.

Поред посипања прахом и фотографисања, отисци се још могу изазвати и факсирати помоћу HHтрата сребра, јода, хипосулфата содијума и т. д., али се ово може радити само у удешеном лабораторијуму. Пронађени и фиксирани отисци прстију служе овим двама дциљевима: а) За упоређење са отисцима ухваћеног кривца или осумњиченог лица у циљу утврђивања њихове кривичне одговорности, и

6) За проналажење ~ извршиоца

кривичног дела помоћу изналажења идентичног отиска У централној колекцији отисака свију осуђених и суџњивих лица.

ти

Да би се могло вршити поређење отисака, потребно је узети отиасак од' окривљеног или осумњиченог лица, а то се у недостатку потребног прибора, ради овако:

Узме се чиста стаклена плоча (0бично парче стакла) и превуче танким слојем обичне штампарске фар- · бе у подједнакој мери (где је мо- | гућно ово треба учинити помоћу ваљка од желатина или каучука). Ако је фарба много густа, треба ј разблажити са мало ~ петролеум На. намазану, стаклену плочу треба, после овога, стављати меснате делове врхова прстију, један до дру гог, притискујући их овлаш о њу, и преносити их по том, истим редом, на чисту белу хартију (још боље картон). Приликом извођења ове операције — која се после неколико вежбања може изводити савршено — треба увек отпочети од палца десне руке и продужити ре- дом којим остали прсти иду. Овог истог реда треба се држати и приликом узимања отисака леве руке. Сваки отисак прста о стаклену плочу треба одмах пренети на хартију. Ако се при руци нема штампарске фарбе, може се употребити и запушач од гушћег мастила, којим треба намазати јагодице прс. тију.

Да би се избегла свака заблуда и пометња, треба нађене отиске на првом месту упоредити са отисци- | ма жртве и лица која су, у ма ком циљу, била на месту извршеног дела пре доласка иследних органа.

Ако се пажљивим упоређењем нацрта двају отисака канстатује њихова сличност, онда их треба послати најближем полицијско техничком одсеку ради утврђења њ ховог идентитета или пеидентитета, јер је за ову, констатацију потребна специјална техничка спрема. Овим