Полициски речник : Књига трећа М — Ш

ва .на пловним рекама постала, принадлежаће правитељству, а са Дунавским и Савским новопоетавшим островима поступиће се по смислу јавних. трактата.

Одлуком Касац. Суда од 20 де-

цембра 1891 г., Бр. 8641, објашњеНо је:

„Кад се по "чл. 1. и 5 зак. о

водама“ и њиховој употреби оба-.

ле г лавних пловних река, као што је и Дрина, сматрају за јавно жржавно добро, онда се према томе, а по основу S 9 195 и 262 Ip. 5. и оно добро, које је уз

_ такву обалу насипањем принов-

љено, има да се сматра, као саставни део обале, као државно хобро, уз које је и прирасло.“

У 265. У случају „кад вода је-

—_ жна пресуши, или се на више кра-

хова или рукава расцепи, и та ко се острова начине, или се зе–мље полију и поплаве, онда пре-

_ Ђђашње право господара оне зе_– мље мора остати невредимо.“ (В.

Вода). беуђеници. У нашем | казненом

законодавству не налази се прецизHa дефиниција о осуђеницима, али се из појединих правила о извршењу казни јасно види, да се под овим

меном подразумевају лица, Koja

су осуђена на казну лишења слободе. (В. Затвор и затеоревици).

Законодавним решењем од 20

маја 1861 год., ВЛе 1061, прописао „Како се при апсеничким 3аведенијама догађа, и може се до"годити да робијаш на стражара, моји га чува, или на каквог званич

· ника тих заведења, нападне, или _ жа испред стражара почне бега-

ти: то сам ја за такве случајеве · жа предлог мога попечитељства

правосудија од 4. — тек. Ло 3765 а сагласно са Совјетом од 17. такође тек ..Ло Г 155 озаконио и о03акоњујем ово што иде:

1. Ако би робијаш напао на стражара који га чува или на кога званичника апсеничких заведења, па се овај не би могао друкчије одбранити или блажијим – средствима таквога робијаша савладати, властан је на њега пуцати и убити га.“

2. па робијаша, који би испред стражара који га чува, бегао, па се на позив истога не би вратио, и покорио се, ако га стражар не би могао другим блажијим средством од бегања задржати, властан је на таквога пуцати и убити га.“ (В. Апсениди, Притворени-

ци, Ребија, Условни отпует).

Огиспи прстију. Међу траговима, који се налазе на месту извршеног кривичног дела, за истрагу су најважнији отисци прстију. Има их о двојакиХх: видљивих и He видљивих. Први постају, кад се прстима, обојеним крвљу или којом другом материјом за бојење, –додирну предмети са глатком површином, а други кад се чистим (не обојеним) прстима притисне — или само овлаш додирне — ма која глатка површина. Последњи отисци резултат су зноја масних материја, које се налазе на површини коже, и које на додирнутој глаткој површини репродукују ~ тачна испупчења и бразде — нацрте јагодица (крајњих меснатих делова прстију).

Науком је утврђено да су ови отисци индивидуални и код једне исте личности непроменљиви од рођења до смрти, из чега излази да је

апсолутно немогућно наћи два MH-

ua са истим отисцима – прстију.

ои фора

Удио дани

урана ривер коб на,