Полициски речник : Књига трећа М — Ш

паљ

ко ово би био случај, кад би А. погинуо услед скакања кроз прозор за време пожара или кад би био убијен обореном гредом. Доследно постављеном принципу овде би спадао и случај кад би ко услед страха проузрокованог паљевином умро, н. пр. кад се је трудна женска због страха превремено породила и услед тога умрла.

„Да је паљевином проузрокована смрт лица, које се је за време паљевине, т. ј. за време дела налазило у запаљеном простору. Другим речима потребно: је, да је узрок смрти и присуство у запаљеном простору за време паљевине. Тако не би постојала ова врста паљевине, кад би паљевином била проузрокована смрт kora пожарника, који је притекао у помоћ ради гашења ватре.

Лице је присутно за време паљевине, кад се је ту налазило од почетка до свршетка кривичног дела паљевине, не пожара дакле.“

6) Џаљевине намењене „на неиз нерну штету џ опустошење“ („а ко је ватра тако удешена да је на неизмерну штету и опустошење намењена“) — % 2986 а, т. 2).

„Ова паљевина постоји — вели Др. Живановић (у нав. делу, стр. 382) — кад је ватра тако

била намештена, да је услед то0га могло бити „неизмерне'““ опасности по живот или имовину, што је једно фактичко питање. Израз „намењења'“ има се дакле схватити објективно, те се страктна опасност

вине. Није дакле потребно, „,да је ин конкрето заиста било ове

910 ~

ап“. има сматрати као елеменат у појму ове паље-

пољ

опасности, већ је сама апстракт- на опасност појамно обележје.“

6) Паљевине извршене у циљу њиховог искоришћавања за извршење убиства, разбојништва, крађе или изазивање метежа (побуне) == 5208. т. 9.

г) Паљевине при којима су кривци справе и средства за гашење ватре склонили или Учинили неу- потребљивим, У циљу отежавања њеног гашења — 5 298 а, т, 4).

9) Паљевине извршене од два или више лица по претходном 00-

говору — 5 298 а, т. 5.

По овом истом законском опису, кажњава се и лице, које је „једно“ времено или у кратком _ размаку времена учинило више паљевина.“

Као основ ништења државног права на казну за паљевину у У 298 6 предвиђено је стварно кајање, ко“ је се састоји у драговољном благовременом предупређењу сваке штете и злих последица од извршене паљевине (благовремено гашење ватре, извештавање о опасности итд.).

5. Нехатне паљевине. У < 299

прописано. је:

„Ако је ко у случајима 5 5 295, 296 и 997. казане предмете из пнехата запалио, да се казни затвором до шест месеци; но ако је притом какав човек жиг“ вот изгубио, затвором од два меcena до две године.“

По мишљењу Др. Живановића, одредбе S 299 о стварном кајању; не вреде за нехатне паљевине.

Одлукама Касац. Суда објашње- HO Je:

„Кад је утврђено постојање дела из 5 299. К. 3., дакле нехатне паљевине, онда суд не може оп штину осудити на накнаду ште те оштећеноме, ако исту не OL