Полициски речник : Књига трећа М — Ш

паљ

РА СИЈА

могао сам осуђени платити, пошто за накнаду штете код | нехатних паљевина није | одговорност општине по закону о накнади штете учињене“ злонамерном паљевином — предвиђена.“ (Бр. 10219—1910);

6) Поништаји ствари паљевином причињени издвојени су, према предмету над којим су учињени, у групу засебних кривичHHX дела, о којима се говори у гл. ХХХ1 К. 3., као о: делима тежим од обичних повреда или поништаја туђих ствари, о којима се говори у гл. ХХХ К. 3. Тако за она прва казна је много оштрија, извиђају се и суде по службеној дужности, чак и кад су из нехата учињена (5 299. К. 3), док ова друга, поред тога што су знатно блаже кажњива, могу, Ce извиђати и судити само Ha приватну тужбу (5 294. К. 3.) a нехат је остављен као некажњив. У оба пак случаја, кад је дело извршено злонамерно, на само постојање кривичног дела без важности је у каквој је намери (циљу) или из какве побуде дело учињено. Констатација побуде из које је оно учињено, има овде значаја, само за одмеравање казне у законом постављеним границама за то дело.“ (Бр. 4089 1914 г) и

в) „Да би се извесне последице, које имају све објективне знаке нехатне паљевине, могле ква-

„ лификовати као кажњиво дело из

299 К. 5., потребно је да су последице изазвате каквом непосредном радњом или пропуштањем дужности извесног лица, које су радње или пропуштање дужности, саме по себи биле довољне и једини узрок да те последице наступе. (О. О. С.., Бр. 3147, 1929,.r);

216

г) За појам нехата потребно је, да постоји недостатак свести 9 узрочној вези између радње и последице, коју је ~ извршилац могао имати. У овом оптужењу нема овог елемента, да би се према оптуженоме Ж. могло констру исати дело нехатне паљевине из 5 299. К. 5., јер радња која је имала за последицу, пожар не ставља се на терет опт. Ж..., те да би се могла извести његова кривична одговорност за представљено дело.

Према нахођењу поротног суда, да узрок пожара лежи у томе, што опт. Ж. није допуштае да се његов димњак редовно чи сти — могло би према опт. Ж... стојати само дело иступне природе из 9 329 тач. 24 К. 3. ако би овај закључак поротног суда био у сагласности са извршеним судским увиђајем.“ (В. Ватра, Ве“

штачење, Накнада штете, Повреде ствари).

Панађури в. Вашари.

Пандур. У 5 2845. 3. Ho je:

„Пандур и у опште полицајни служитељ, који би се усудио онога, који му је предан да га полицајној власти преда, и у опште онога, кога он полицајној – пили другој власти због какве кривице води, псовати, тући или злостављати, да се казни затвором до тридесет дана, у колико те не би у већма казнимо дело прелазило. Полицајна власт дужна ће бити сваку овакову тужбу одмах испитати.“

Ако би увреда или злостава о којима је реч у овом законском пропису — биле преступне природе, имају се применити прописи 5 213 (за увреду)

пропниса-

и 9 5 195, 173