Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Дан

179. 5. (за злоставуј. 5. Апсанџија, Апеоесиди. Пансиони в, Механе и Кафане. Паркови в. Јавни паркови.

Пасоши. Употреба пасоша — пут-

них исправа — као доказа о идентачности и исправности – њихових притежалаца, датира се из најстаријег времена, али је нарочито потенцирана после светског рата, коJH JE имао за последицу, готово у свима државама, завођење нових и појачавање већ постојећих мера у циљу заштите државне – безбедноCTH. _ Иницијативом Друштва Народа, а под покровитељством његовог Комитета за саобраћај, октобра меседа 1920 год. одржана је у Паризу међународна конференција за побољшање саобраћаја на којој је, поред осталог, дискутовано и питање о међународним пасошима. 10што је претходно констатовала, да у времену њеног држања није било могућно укинути пасоше у међународном саобраћају „,с обзиром на државну безбедност, конференција је изразила жељу, да се овом укидању приступи што скорије, и да све државе усвоје исти — међународни — облик пасоша, али је ова жеља остала и до данас неостварена. Питање о пасошима у нашој држави регулисано је, у ~ главноме, Правилником о издавању и визирању путних исправа за грађане Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је прописао Мин. Унут. Послова 1-1/- 1924 г. на основу чл. 21 e. Уредбе о устројству Мин. Ун. посл. (Сл. Нов. Бр. 85 — УН). прописи покрајинског – законодавства о овој материји важе само у толико, у колико нису у противно-

ИЕ

x

Г сти са одредбама Правилника.

217

Bag:

И по Правилнику и у пракси разликују се две главне врсте путних исправа: 1, за иностранство (32гранични, дипломатски и исељенички пасоши) и 2 за унутрашњи саобраћај (објаве). У прву врсту спадају и т. зв. пасавану (пропратнице), ко“ ји се у извесним случајевима издају место пасоша. ·

1. HymHe ucnpage 34 иностранcm8o. За ope исправе Правилник употребљује заједничко име „пасоши“, и у чл. 1. вели: „Пасош је јавна исправа, која овлашћује сопственика на путовање и боравак у иностанству и утврђује чденупичност и држављанство лица на које гласа.“ Овде спадају:

а) Загранични пасоши. Нико не може прећи границу без исправног заграничног пасоша у колико међународним споразумима није за поједине случајеве друкчије регулисано. (двовласнички и малогранични саобраћај, речна и морска пловидба и т. д.). Ове пасоше издају: у земљи — управно-полицијске власти (велики жупани, Управа града Београда, полицијске дирекције у Загребу, Сарајеву, Љубљани, а у појединим покрајинама, као н. пр. у Словепачкој, и срески поглавари, који су имали ово право и пре доношења правилника), а у иностранству: дипломатска представништва, консуларна заступништва, овлашћепе делегације и почасни консули (ови последњи само по спедиалном одобрењу Мин. Иностр. Посл.) За издавање пасоша надлежна је она власт на чијем подручју његов потражилац стално борави, али га, по изузетку, могу издати и друге вла“ сти, овлашћене за издавање пасоша, разуме се по испуњењу потребних услова. Ово може бити у хитним и важним случајевима, као и у слу-