Полициски речник : Књига трећа М — Ш

[108

дом осуђена на извесну, прописану казну.

2. Да је ново кривично дело једног рода с ранијим.

По 5 72 К. 3., једног су рода она дела, „која су из једнаких побуда учињена, нарочито пак су ~ једног рода злочинства или преступлења: а) сва која из користољубља произлазе; 6) сва која се чине ради срамотне телесне насладе; в) сва из пакости или освете напред смишљена оштећивања туђег имања.“

3. Да је ново кривично дело извршено у року од десет година од дана кад је његов извршилац „издржао, или у новцу платио, или му је опроштена казна, на коју је за пређашње истога рода зло дело осуђен био, (5 71, став 1.), и

4. Да су оба кривична дела, т. ј. и оно раније и оно у поврату извршена унишљајно јер „Дела учињена из немарности и непажње неће се никада као поврат казнити. ма се она колико пута повторава-

na“. (S 79, став. 2).

За поврат код истпупнух дела вреде одредбе 5 324. К. 3. (В.Истугк)

Одредбе 5 9 71 и 324 К. 3. општег су карактера, и као такве примењују се само у случајевима у којима не постоји специјални законски пропис о поврату (5 5 229 последњи одељак, 282, 391 К. 3., чл. 33. зак. о лову; чл. 26 закона о контролисању чистоће злата BH сребра; чл. 31. зак. о јавним 360" ровима и удружењима; чл. 147. закона о монополу дувана и т. д.).

Одлукама Касац. Суда објашњено је:

а) „То што је оптужени једном већ био осуђен, не може му се узети два пута као отежавана околност: и као поврат, 9 71. К. 3., и као околност из тач. 5. 4

законом

228

· узме као поврат из 5 71.

dop

65. K. 3., jep се једна околност 1

само једанпут може узети као 0тежавана.“ (Бр. 5342—1890);

6) „Да би се могла оптуженоме |

ставити на терет отежица из 5

71. К. 3:, потребно је да је опту- | жени једанпут већ био осуђиван |

за дело истог рода за које му се суди. Да је пак, неко осуђиван, није довољно NIN LE ећ је према 5 5 5 и 51 Kp.

П. дужност суда, да у сваком ДЕ чају прибави и доказе о тој рани јој осуди, и пошто их на претресу прочита, да их у својој одлуци именује.“ (Бр. 10884—1908)

в) „Кад суд нађе да се'оптуженоме има одмерити казна с 0бзиром на 5 71. К. 3., онда оптуженоме не може признати као олакшавану околност добро владање, јер сам тај факт што је оптужени раније учинио кажњиво дело и због њега био осуђен, па се! после тога има да осуди за новој кривично дело, било да се ово] К. 34 било као. особито отежавана 04 колност из тач. 5. 5 65 К. 3. ут сваком случају чини нелогичким/ па према томе и правно недопуштеним признање доброг владања! оптуженоме при осуди за друго! дело.“ (Бр. 4365—1909); |

г) „Да би се оптуженоме MO гла ставити на терет отежина из! GOV I.E. потребно је да је осу“ ђенп једанпут већ био осуђигану и то пре дела за које му се сада! суди. Осуда за доцније изврше но дело не може му се, при суђењу за раније извршено ено узети као отежица из 5 71 К. 3. (Бр. 6614—1920); ћ

д) „Мишљење да дело тупне крађе, за које је оптужен раније осуђиван, није истога ро

HH-