Полициски речник : Књига трећа М — Ш

; Пов

А

да са делом преступне крађе, за које се сада оптужује, зато што је оно раније дело било иступ а ово сада не, погрешно је, јер се род кривичног дела не одређује по томе да ли је дело иступ или пре

ступ или злочин, него по побу-:

дама из којих је учињено. ПОодела кривичних дела у | злочинства, преступе и иступе није учињена по природи њиховој, него по величини казне којом су угрожена, дакле само по спољним знацима, који немају ничег заједничког са унутрашњом природом њиховом, на којој се једино може засновати разлика дела по роду.“ (Бр. 9606—1909), и

Ђ) „Кад суд нађе да се оптужени налази у поврату, онда је дужан да у пресуди изложи какво је раније дело, за које је оптужени осуђен, по чему је и то подобно ономе за које се суди, као и да да разлога, с обзиром на време раније осуде, по чему је оптужени у поврату, пошто је за при“ мену 5 6 71, 72 и: 73 К. 3. све то потребно утврдити,“ (Бр. 3994 —1915). (В. Олакшаване и отежа“

ваде DEOJ:HOGTH).,

Ппозпеда (оштећење) етвари. Наш казнени законик дефинише ово кривично дело као наџерно и противзаконо (протизправно) оштећење или Уништење туђе ствари (5 289).

О појму туђе ствари видети рубрику 259. За ово дело споредно је да ли је ствар покретна или не-

покретна.

) ) 1 5)

И оштећење и уништење састоји

се у повреди интегрштета (суп-

станције) ствари, услед које се њена употребљивост за намењени циљ

"смањује или потпуно уништава (код

уништења).

„Неће постојати повреда стваpH — вели Др. 'Т. Живановић

|

229

ов

(Основи Кривичног права, посебни део, књ. 1 стр. 217) — већ присвајање, кад се каква ствар потроши онако, како је она по својој природи намењена да буде потрошена, кад се н. пр. угаљ сагори или вино попије. Повреда ствари не мора бити таква, да се може споља приметити. Тако постојало би ово кривично дело, кад би био повређен „нервни систем каквог коња.

Без значаја је за постојање Oвог кривичног дела, да ли је повредом супстанције ствари смањена њена вредност. Ово у толико пре, што објекат овог криг вичног дела могу бити и ствари без вредности. Према томе је могуће, да ово кривично дело постоји, и ако је повредом ствари повећана њена вредност.

Без значаја је начин, на који је повреда ствари извршена. То може бити учињено механички или динамички, непосредно од извршиоца или посредством животиње, чи њењем или нечињењем (нехрањење птице примљене на неговање).

У казненом законику предвиђене: су ове врсте повреде ствари:

1. Проста повреда ствари, о којој је реч у 5 289, који гласи: „Ко намерно и противзаконо туђе ствари повреди или уништи, да се казни затвором.“ |

"Да би постојало ово кривично дело — а не дело из S 9375 тач. 1. потребно. је да причињена штета не износи више од 9200 дин. (ЧЛ. 1. УУ РО И ИВ IO .0.

Одлукама Касац. Суда објашњеHo je:

a) „Клање туђих оваца повре“да је туђих ствари.“ (Бр. 1979 1809);