Полициски речник : Књига трећа М — Ш

треба од дана аздржане или опро |

штене казне“ 1 О, (С, Бр. 428 —1995 7.) B. :6 T. BOJTHHBIEKE 24 : (удедба), у теорији и у пракси разликују се три врсте уредаба (правилника, правила, наредаба): аднинистративне, правне џ Полицијске, Прве се издају управним органима (уредбе о организанији управних власти, расписи и упуства о једнообразној примени закона и т. д.); друге имају карактер привремених закона или

auBnča m

законских допуна, а треће су, ,,Haj

рочити облик правних уредаба које се издају на основу једног закона, као његова допуна.“ (О. Држави од Слободана Јовановића, стр. 209).

„Полицијске уредбе — вели г. Јовановић, (у наведеном делудстр. 211) — издаје полицијска власт ради одржања јавног реда и безбедности. Оне су упућене поданицима, којима, под претњом казне, или нешто наређују или нешто забрањују. Полицијске уредбе издају се на основу закона, % само у колико су сагласне са законом, мо гу имати важности. Разлика између полицијских уредби и обичних законских допуна састоји се са. мо у томе, што се полицијске уред бе само издају, на основу много шиг-, рег законског овлашћења. Обично, уредбом се закон допуњује само у појединостима; све важније тачке утврђене су самим – законом. Код полицијских уредби могућно је да у закону буде означен само предмет који уредбом треба регулисати, у ком случају уред ба садржи не само споредне, него и главне прописе, на пр. ако законодавац овласти шефа управне власти да, онда кад се јави зараза, уредбом пропише мере које су ради њеног сузбијања по“ требне. Али, ла колико широко

245

Пол

било законско овлашћење, поли“ цијске уредбе остају под:законом, Као једна врста везаног законодав ства, Оне не смеју противуречиmu законима кој“ постоје, не могу се односити на друг“ предмет него на онај који је означен У у законском овлашћењу, u a} предмет могу регулисати сано с погледом на један тачно одређени циљ, с погледом на Чнтересе Јавног реда џ безбедности.“

Полицијске наредбе двојаке | су: опште = појериначне, Прве су општег карактера, а друге важе само за појединачне случајеве (5 9 929 т. 19, 356 в., 365 т. 11, 375, ал. 3. К. 3. и т. д.) И једне и друге могу се издавати само на основу, законског овлашћења, које је за појединачне наредбе увек специјално, а за наредбе општег карактера. више генерално. Овлашћење за издавање последњих наредаба налази се у У 326. К. 3. и чл. 41. зак. о ур. окр и срег зова. Први законски пропис важи за све локалне управно полицијске власти на територији Северне и Јуж не Србије, а други само за среске поглаваре на истој територији, Мин. Ун. Дела, као централна управна власт, нема права издавања наредаба, које предвиђају OBH законски прописи. (В. велики жупан).

У 9 326. К. 3. прописано је:

„У случајевима који нису у 0вом законику 4 нџ у другим специјалним законима предвиђени, и за које није казна прописана, моћи ће месна полицијска власт издавати наредбе и у њима одређи“ вати казну од десет до сто педесет динара или од једног до двадесет дана затвора, за лица која би противно овим наредтама радила ,