Полициски речник : Књига трећа М — Ш

а) роба која се продаје укупно, _ Ђутуре и у количинама мањим од 25 килограма или литара (чл. 1. зак);

6) роба коју држава набавља за своју, потребу (чл. 8. зак.);

в) предмети са стране увезени и намењени за потребе · Краљевског Двора или дипломатског кора (чл. 5 зак.);

T) провозна роба; роба која се извози на страну ради продаје; роба која се предаје железници Ha возидбу и ту мери ради одређивања тежине, као и „све лекарије, хемикалије и фарбарије'' (Чл. 7 зак. и чл. 16 правила),

д) роба која се увози са стране и мери царинским мерилима — чл. 2. зак. (в. Калдрмива).

Чланом 5 вак. овлашћен је Мин. Т. И. да може ослобођавати од плаћања | мерине — поједине предмете индустријске · производње, а чл. 15 правила од меринске. так_ ce ослобођени су: а) мрки и камени

угаљ, лигнит и све руде у непрера-

ђеном стању, и 6) млинарски и пиварски производи у опште.

На креч, цемент, земљу, сено и сламу наплаћује се половина меринске таксе, али премер празних кола, у циљу одређивања даре, не подлежи мерини (чл. 13 и 14 правила). Половина меринске таксе плаћа, се и у оним случајевима кад се, по нарочитом захтеву, мери роба која је ослобођена мерине Ста 17 правила). ___MepHHa ce наплаћује y. корист о не општине у чијем се атару роба · продаје, плаћа је продавац % на једну исту робу може се само једном наплатити, Према овоме, роба која се прода у једној општини, па је ту премерена и на њу, мерина у

15 Реј + ша KC

MOL раје, к 2

НИ,

ои

20

Men

корист исте општине наплаћена, не подлежи новом плаћању | MeDpHHe. кад се препрода у истој или којој другој општини. У овом случају, T. Ј. приликом препродаје _ робе, (или приликом њеног шиљања у другу, општину , продавац је дужан дати (послати) купцу уверење суда општине, у којој је роба први пут продана п мерина наплаћеча. У! овом уверењу, које општински суд издаје бесплатно, морају бити побројане признанице кантарџија, које служе као доказ да је мерина наплаћена, и које остају код општинског суда. Трговци, који у вагонима довозе храну и другу робу на железничке и на паробродске станице у местима, из којих се врши извоз на страну, не морају, имати ова уверења. (чл. 2 и 6 зак. и чл. 1 правила). Такса за мернину одређена је чл. 9. закона, али су њиме предвиђени ставови повишени на основу, чл. 7. зак. о буџетским дванаестинама за месеце август—новембар 1925 г. и сада износе:

а) На тежину преко [95 килограма или литара до 50 килограма или литара, 1 динар.

6) На тежину преко 56 килограма или литара до 10, килограма или литара закључно... 2 динара.

в) На тежину преко 106 килограма или литара плаћа се од сваких 50 килограма. или литара по 1 дн- 1 нар, при чему се остатак мањи од . 50 килограма или литара рачуна као | пуних 50 килограма или литара.

г. Ко затражи да му се измери | роба у количини до 25 килограма или литара, дужан је на име мери- < не платити 0,56 дин. (Сл. Нов., Бр. 245—1925 г.). |

Право мерења и наплаћивање мерине не може се издавати под за– куп. (чл. 4. закона). |