Полициски речник : Књига трећа М — Ш

мар

Дужност општина. Свака општина дужна је имати довољно мерила, прописаних законом о мерама, првенствено, на тржиштима, а према потреби и на другим местима.

Поред овога, општина мора држати потребан број поузданих мерача (кантарџија), који при ступању у службу полажу заклетву пронисану за општинске службенике, и кауцију за тачно вршење службе, чију величину одређује општински одбор.

Дужност је мерача, да врше мерења по реду, како им се ко од продагаца пријави, и да по сваком извршеном премеру издају бесплатно признанице сопственицима о измереној роби. У овим признаницама мора бити означено: број колета, укупна тежина наименоване робе и сума наплаћене мерине. При овом наплаћивању дужни су придржавати се тачно прописа чл. 9. закона. Мерење се врши од изласка. до 3аласка сунца, а ако би пџијачна потреба захтевала може се продужити и преко овог времена. (чл. 3. зак. и чл. 4—6 и 19—2% правила).

Поступак Правилником Министар. Народне Привреде о вршењу закона о општинској мерини од 6. марта 1996. г. П.Бр. 1415 (са изменама: и допунама од 5 децембра 1897 г. ПБр. 8959) прописаHO Je:

„Члан 23. Све кривице HO 34кону о општинској мерини извиђа и суди надлежни општински суд, у колико долази у његову, надлежност.

Члан 24. Продавце, који не врше одредбе овога закона, казниће општински суд од 10—100 — динара, у корист своје касе (чл. 11 Закона).

Члан 25. Мерачи, који би се

огрешили о чл. 6 ових | правила

21 мес

(чл. 9. закона), или који би кри- · во мерили, казниће се по 382 кривичног закона.

Члан 26. Жалбе противу решења или пресуде општинског суда подносе се у. року, од три дана, рачунајући од саопштења ре“ шења или пресуде (У 15 кривичног поступка) надлежној полициској власти, односно Управи вароши Београда.

Министар Трговине и Индустрије решава у последњем степену.'“ Одлуком Државног Савета од 19 —Х1—1891 г. Бр. 3015, објашњено ' је, да со, коју држава продаје из својих стоваришта, не подлежи плаћању, мерине. (В. Кантарџија, Мере).

Месари, Месарнице, Месо. Питање о клању стоке и продаји меса ва исхрану регулисано је: 1. Уредбом о касапницама, од 8. априла 1839 г. (ca изменама и допунама: од 24 априла 1868, 22 фебруара 1869, 18 октобра 1886 и 19 априла 1890).; 2. казненим закоником; 3. законом о уређењу санитет ске струке и увању народног здравља; 4. законом о заштити 00

сточних зараза у опште. и о мерама ДА

за угушивање истих зараза; 5. 3а. коном о заштити 00 говеђе куге и оугушивању тих зараза; 6. Правил. ником Мин. Н. 3. за јавне тргове, од 16. јуна 1919 r. Бр. 12951 (Ca. Нов. Бр. 79); 7. Правилником истог министра за продавце животних намирница, од 16. јула 1919 г. (Сл. Нов. Бр. 80), и 8 Правилником Мин. П. В. за преглед стоке за клање и. меса од 8-1Х-1995. год. В.Бр. 8749 (Сл. Нов. Бр. 247—62),

Ови законски прописи у, главном се односе: 1. на право — монопол | — општина на клање стоке ц про-

"| дају ме а; 2, на клање стоке и про-