Полициски речник : Књига трећа М — Ш

ју меса за јело, и 3. на месаре а гесарнице.

Ž 7. Право општина. У редбом о ка(атницама дато је право општинама, да у корист својих каса наплаћују о нарочите таксе за клање стоке и продају меса у њиховам атарима. Ово своје право оне моту реализовати на два начина: а) издавајући га пос закуп (аренду) — тач. 1. Уредбе, и 6) допуштају. Ru слободно клање стоке и про. дају меса свакоме ко плати таксу, ко ју одреди општински одбор и добри Мин. Ф., у смислу ТБр. 382 такс. тарифе (закон од 22-1-1869 године).

Приликом издавања овог права („касапница“'“) под закуп —. које се увек врши путем јавне лицитације за једну или три године (ТБр. 82) — општине закључују уговор са закупцем (арендатором) према словима под којима су, закуп уступиле . Ови услови морају, поред оталог, садржавати и таксу за продају. меса, коју одређују општине или за све време трајања уговора или за једну годину, или на краће рокове, према месним приликама (тач. 26. Уредбе). За тачно извршење закљученог уговора, закуац мора дати јемство у износу, једгодишње аренде, било у готовом новцу било у залози непокретног мања. (Tau. 31—39

вакоме или самом или с ким у "друштву, стоку на чаршији или из— ванчаршије куповати за своју соп--

"ствену потребу и делити је, но то "само до на четврти“ (тач. 5. Уpene). Противно поступање каSHHMO је по 5 570. К. 3., којим је

у:

замењена — прећутно укинута тач. 5. Уредбе. Под ову казну не потпадају лица, која „добротворства ради које марвинче сиротима на више делова разделе“ (тач. 6).

Месо, чија продаја није издата под закуп, слободно је сваком пруодавати и делити на мање делове од черека. „Но у том случају опет нико не сме заклано марвинче донети, но мора га живо дотерати, и доказати напред да је здраво, па га после сећи“ (тач. 17).

Законом од 27. фебруара 1869 г. (Збор. 22. стр. 20) прописано. је:

„Општине које не дају своје касапнице под аренду већ остављају свакоме да може клати стоку, само с обвезом да за то општини одређену таксу плати, могу у својим правилима, која ће јавно ообзнанити, прописати казну за онога, који би се ухватио да кришом стоку коље не плативши претходно општини припадајућу таксу. Ова казна да може бити до четвороструке таксе, која припада на заклано кришом марвинче; а да је наплаћује општинска власт на корист општинске касе, по потреби и егзекутивним путем преко полицијске власти. Половина ове казне | таксе да припадне подказивачу.' ДЕ По закону од 18. априла 1890

г., „Наплаћивање таксе за клање свиња и клање стоке по саланама вршиће општине онако, како је прописано ва клање говеда и др. стоке.“

О саланама (козарама) и кланицама постоји распис Мин. У. Jil, од 4. јула 1891 г. ПЛо 9605, Ма 4641 се садржине:

. Општинске власти могу ДО

вади у. атарима својим, 0-

тварање кланица јесењих за то!

љење лоја само на. оним мес