Полициски речник : Књига трећа М — Ш

;

која

лацноног протокола

ке инскрипције тога пописа У баштинске књиге, не иде у прилог. доброг развића – приватнога _ кредита, нарочито хипотекарнога. “'Хипотекарни кредит, нема сумње, не налази се у много повољним приликама, када хипотека не представља у сваком случају сигурну валогу, а она такову залогу не може представљати у нашем праву, гле: хипотека може бити сасвим искључена једним прописом, за чије постојање хипотекарни поверилац није, – свакако, знао, пошто У судским књигама, које служе као средство за публицитет терета на непокретним добрима, о попису, у тренутку . увода хипотеке, није било | ни трага. Као што видимо, систем нашег законодавства, код овог питања, омогућава оштећења која су довољна. осуда његова.“ Последице ове непотпуности 3аконодавства отклоњене су добрим делом одредбом S 472. Tp. C. IL, ставља у дужност извршној власти, да најдаље у року од осам дана по извршеном попису, тражи од надлежног првостепеног _ суда извештај о теретима на пописаном

имању, а сузу: да тражени извештај пошаље најдаље у року од петна-

ест дана; да у примедби интабузабележи кога је дана то учинио и под којим бројем, и да од овог времена „у смотрењу преноса ових ствари поступа онако, као што је прописано за

пренос непокретности под интабу-

· лацијом.“

И. Шта се не може узети у попис За извршење судских одлукаг

За извршење ових одлука могу

се, по правилу, узети у попис сви

саставни делови дужникове имовине

(покретност, непокретност и разне

272

Поп

преносиве тражбине), а само TO

изуветку. који предвиђа 471. Гр. С. П. и поједини специјални закони — не могу се узимати у попис:

1. Туђе ствари — тач. 1 5 471. Поступак власти приликом пописа ових ствари регулисан је 5 466 (од. 4. H 5) Гр. С. П., који предвиђа ова три случаја:

а) Приликом пописа у државини дужниковој нађена је ствар, за коју, он изјављује да није његова, него некога другога. Закон наређује да се дотична ствар ипак попише, да се изјава дужникова на протокол стави и да се поводом ње саслуша лице, које је дужник за господара означио. Ако би овај одрекао да је ствар његова, она се има продати као и остале пописате ствари; у, противном, т. ј. ако изјави да је ствар његова, ,,извршитељ ће то на протокол ставити и о томе поверитеља известити, с тим, да он дужан буде за 15 дана, од дана кад му је то саопштено, одговорити има ли шта противу, оне изјаве, па ако од говори да има, извршна власт издаће решење појављеном господару,

да у року од 15 дана тужбу подне-

се дотичном суду, где ће право своје на пописане ствари доказати,

а уверење извршној власти поднети, да је доиста у одређеном року, тужбу суду поднео. Ако онај, који се пријавио суду као господар ствари, у одређеном року то не учини, извршна ће власт, кад рок истече, ствари оне продати, као дуж никове.“

6) Покретна ствар која је за 0безбеду означена, налази се у државини поменутог господара, и

в) Приликом пописа непокретних ствари појављени господар за доказ својине на истима подноси тапију, И