Полициски речник : Књига трећа М — Ш

пол

извршну судску пресуду, поравнање пред судом које се по закону равна извршној судској пресуди, или другу коју пуноважну јавну исправу.

У. оба последња случаја, и власт ће упутити на парницу повериоца, који право својине оспорава.“ (8. земљорадничке # занатске задруге, пољопривредни кредит.)

2. Женин мираз, накит и дечје ствари и најнужније дужниково по кућанство, преобука и одело — тач.

1. Š 471.

„На сваки начин — вели Др. Драг. Аранђеловић у. својој расправи Шта се не њоже узети ? попис за извршење одлука судских (Београд, 1909) — да је овде законодавац имао на уму оне миразне ствари, које и за време трајања брака остају, својина женина или онога, који је мираз дао, ако је тако уговорено (6 767. грађ. зак. — непокретна добра и потрошне ствари). Ако се пак, мираз састоји из готовог новца, хартија од вредности, које на доносиоца гласе, или из других потрошних ствари, онда су, ове ствари по 5 766. грађ. зак. прешле при конституисању мираза у мужевљеву, својину и наравно као такве могу се узети у попис ва мужевљи дуг.

По мишљењу Др. Аранђеловића, за мужевљеве дугове могу се узети у попис и приходи од миразних добара, док Андра Ђорђевић стоји на гледишту да су сви приходи одређени за издржавање целе породиде, и да се с тога не могу узимати у попис за ове дугове. (Теорија грађ. суд. поступка).

По 5 475 Гр. 5., „Под покућством подразумева се све, што год кућној потреби принадлежи, као: кућ_ HO посуђе, кућни и собни намештај, простирачи и покривачи,'

Полиписки Речних

273

пол

„У најнужније покућство, преобуку и одело — вели Др. АранЂђеловић (у наведеној расправи) — дошле би оне ствари, без којих људи из дотичног грађанског реда (н. пр. трговачког, чиновничког, занатлијског, радничког) не би могли опстати без опасности по здравље своје и својих укућана. Све што преко тога иде, све што служи другим циљевима (угоднијем животу, луксузу и т. д.) подлежи попису, јер то нису, „најнужније“ ствари. Које се пак ствари под покућством, преобуком и оделом подразумеваЈу, ствар је тумачења ових речи. Ваља. узети оно значење, које те речи имају у време пописа (у. животу и у месту, где се попис врши.“

3. Зајебничке ствари (5 % 510 и 515 грађанског законика), док се део осуђенога не изостави; но међутим може се и на то забрана cTaвети“ — Tau. 7.8 471.

Ови случајеви доста су чести у, пракси и неједнако се расправљају, услед непотпуности _ наведеног законског прописа. Нарочите компликадије настају кад задругари не пристају, да бирају избране судије за деобу. Поводом једног конкретног случаја, где је била у питању наплата кривичних трошкова од једног задругара, Др. Драг. Аранђеловић дао је у „Полицији“ за 1926 год., Бр. 19—90, ово обавештење;

По 5 492 грађ. зак. , наследницима стајаће на вољу или поделити се или у заједници неподељени заостати.“' Према | томе задругаре не може нико, па ни повериоци појединих задругара ,нагонити да се поделе. Али 5 495 грађ. зак. каже опет: „Ово јединство не може се држати на: штету, трећега. И у том стању, (то