Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Поп 2

чиним делом, преступлењем или

иступлењем из користољубља „и-

ли преступлењем намерно ~ учи-

њеним.“ (8. Кривични трошкови,

Накнада штете).

Поред побројаних ствари, у попис се не могу узети ни јавна 90бра, као ван прометне ствари (В. давна добра).

Поводом пописа државних ствач ри, Др. Аранђеловић вели:

„Из свега овог следује, да се за рачун о поверилаца државних могу, узети у попис само оне државне ствари, које држава експлоатише онако, као што и приватна лица раде. То што вреди за државу, има се применити и на обавезе и ствари ~ општина, срезова, округа и других јавних корпорација.“

По мишљењу Др. Аранђеловиба, у попис се не могу узети ни црквене утвари посвећене служби Божјој, јер би се тиме омаловажавала вера и ометало вршење верских обреда, а ово је законом забрањено (% 207. К. 5.).

Одлукама Касац. Суда објашњеHO Je:

а) „Право избора имања 3a јавну, продају остављено је дужнику. начелно по 9 466. Гр. с. li. HB Tau. 15. Правила Мин. Прав-

де од 4 фебруара 1874 год. М.

354, прописаних код %ф 471 Гр. СО. П. за извршење закона од 24 децембра 1875 год. И по томе у сваком случају, био поверилац приватно лице или јавна каса, саслушање дужника о избору имања за извршење досуде неопходно је и први услов рада по из. вршењима у, опште. Но сагласно 5 320 Гр. 5., по коме поверитељ' има право да се наплати 'из своје залоге, ову, замену, имања, у

"поп

колико би је дужник истакао при продаји за наплату заложног цовериоца, треба дозволити само тада, кад је извесно, да дужник има још имања у толикој количини, да може залећи за исплату од носног дуга; и да је оно још и у, таквом стању да се без сметње и одуговлачења може одмах у: зети у попис за извршење осуде (Mau. :O. 0. C..Bp. ба —190/ T.);

6) „To што имање, које | је

дужник одредио за продају, ни-

је било довољно за исплату потраживања за које се наплата · тражи, није могло бити разлог да полицијска власт сама узме друго имање у попис, већ је дужна да накнадно саслуша дуже ника у смислу 9 466. Гр. С. IH. шта још од имања одређује за продају, па тек ако овај то 'не би учинио, да сама приступи попису.'“ (Бр. 13796—1908 г.); | в) „и ако у 5 466. Гр. с. П., који о попису, говори, није изрично предвиђено, да се попис имања дужниковог мора извршити у, присуству самог дужника, — ипак кад је у 9 465 Гр. СП. предвиђено да се попис имања оних лица, која су умрла, нестала, на робију и заточење осуђена и т. д. мора вршити у, присуству њихових заступника, H. према томе да попис, који OH противно извршен био, не би одговарао закону, и повлачио би ништавост продаје према 5 501 Гр. С. П. — онда се, аналого овом законском наређењу, а у смислу 56 8 'и 10. Гр. '3. "има узети, да се ван случајева предвиђених у 5 468. Гр. С. П., попис имања увек мора ззвршити у, присуству самог дужника, у проTHBHOM да попис, који није тако.