Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Поп

“~

извршен према 5 501 Гр. с. П. нини продају неуредном.' (Бр. 7572—1905 Г.);

г) „Саслушање дужниково пред општинским судом, шта за продају одређује, нема правне вредности. Ово за то, што је по 5 463. Гр. С. П. за извршење надлежна полицијска а не општинска власт, која је по 5 466. Гр. Суд. Поступка, надлежна само за извршење пописа тамо, где полицијске власти нема. Према овоме, саслушање · дужниково пред општинском влашћу о томе, шта за продају, одређују, јесте саслушање пред ненадлежном влашћу; те се има сматрати као и да не постоји.“ (Бр. 925 —1913);

д) „Кад је имање у, атару места где је седиште – полицијске власти, онда попис и продају врши, према 5 466. Гр. С. П. полицијска а не општинска власт. (Бр. 692—1914. г).

Ђ; „Рок од петнаест дана, који се по 59 466. Гр. С. П. даје појављеном господару ствари да поднесе тужбу суду, где ће доказати право своје Ha пописатим стварима, одређен је paди извршне власти за које време има она да чека појављеног господара да подигне тужбу, у противном да изложи продаји пописане ствари; дакле рок овај прописан је ради извршења самог, и никако не утиче на права појављеног господара ствари да тужбу подигне због својине на пописану покретност. Законска последица ако појављени господар пропусти да у остављеном року подигне тужбу, јесте та, што ће извршна власт продати и његове ствари, али он тиме никако не губи право

“на тужбу, за својину тих ствари.“

(Бр: 5782—1905 г.)

278

по

е) „Право стараоца на награду. и накнаду трошкова причињених: око одржања и чувања узабрањених ствари првенствено је по S 466 6. Ip. С. П., у вези са % 5 8 и 11 ст. пост., пошто старалац пописаних ствари има сва права и дужности стараоца стецишне маce. (О. О. С: Бр, 7595—=:1905 г-);

ж) „,По тач. 17 и 13. 5 471 Гр. CG. II. кочијашу се кола и коњи само донде узаптити не могу док се на њима државне ствари прено; се, а како се ове ствари предаду,; где треба, одмах се на њих (тл јЈ. кола и коње) и забрана може ставити.“ (Бр. 371—1866 г.);

з) „Одредба тач. 7. 5 471 Гр. С. П., која се као изузетак од општег правила мора најстроже ла тумачи, има да се примени само на државне чиновнике, а не и на чиновнике приватних установа. (као нпр. новчаних завода), те с тога предмет забране може бити цела њихова плата“. (Бр. 4713

—1904 г.);

и) „M на председника општине распростире се благодејање из тач. 7. 5 471. Гр. С. П., те сен ње му не може узабранити цела плата“. (Бр. 8725--1907);

1) „Кад је у. чл. 128. зак. о општинама и чл. 38. зак. о окружн.: среским и општинским буџетима општински прирез предвиђен као општински приход, и кад је он унапред одређен за издатке по појединим буџетским позицијама ради којих је он и постао, те без њега општина као политичка установа не би могла уредно функционисати, онда се, према тач. 6. S 471., у вези са 5 5 2 и 380. Гр. С. П. и. чл .134. зак. о општинама, на општински прирез не може ни да стави забрана“. (Бр. 13031—1907) —