Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Пра 290

суда, и овај је дужан то учинити ако молилац плати нову · декретну таксу (250. дин. по Т.Бр. 128 зак. о таксама).

lipa

могуће, на леп начин изравна; при прављењу уговора да мотри да: ништа што је за важност или сигурност уговора нужно не изоста-

(Lua!) ay la S у зеца

3. Дужности правозаступника. За

жконом је прописано:

„5 1. Дужност је правозаступника да људима који га позову своју помоћ указује, и ове писмено или усмено пред судовима или другим јавним надлежателствима заступа у пословима који захтевају знање закона, те да би се целисходно извршили.

Š 26. Правозаступник је дужан у кривичним предметима (5 10. Крив. Суд. Пост.), по одредби суда примити се да брани кривца, разуме се са наградом, ако је кривац у стању платити (S 334. Крив. Суд. Пост,).

Он је дужан примити се да брани масу по одредби суда, а исто тако, по наређењу суда, мора се примити и да бесплатно заступа парницу код суда сваког лица које би принело влашћу потврђено сведочанство убожества, Ho ако би такво лице парницу добило, или би доцније до каквог имања дошло „дужно је награду браниоцу платити.

Ако би правозаступник имао какве трошкове у наведеним слу· чајима да учини, то се он не моpa примити пре докле му се трошкови не осигурају.“

& 27. Правозаступник је дужан онима који његову помоћ затраже поштено, савесно и верно да послужи; да даје савет по своме убеђењу, пошто свестрано и са предострожношћу испита и сазна све околности спора; да оно чега се прими, брзо, тачно и са могуће мање трошка – извршује; да се стара да спор где је год

ви, оно што му страна за време

трајуће парнице повери треба и

пре и по свршеном спору у тајно-

сти да држи и никоме не открива; да се уздржава од сваког потпомагања противне стране нарочито са пренебрегавањем употребљења познатих му правних сред-

става за доказ или одбрану у

парници.

исто тако има се он чувати да у знању неистину (лаж) не брани, и да истину не изопачава; при писменом као и усменом представљању ствари треба да буде кратак, јасан и опредељен; надлежателствима дужносно почитање да одаје, и противну страну, сведоке или ма кога, ни писмено ни усмено да не вређа.

у 25. Правозаступник је дужан, по правилу свакоме, који га затражи, своју помоћ указивати.

по у, свима оним случајевима,

у којима једна страна по закону

осим јавног правозаступника мо-

же пред судом имати које друго лице за заступника, није дужан да бесплатно заступа.“

По 5 29. правозаступник се не сме посла примити и мора своју, помоћ отказати: а) ако је посао на који се позива противзакон или не, основан; 6) ако је у истом послу, радио као судија или деловођа; в) ако је у истој ствари или у другој која с њом у свези стоји противну, страну, пред властима заступао „или ако би тиме повредио дужност верности или чувања тајне спрам ранијег властодавца; г) ако би имао радити против своје жене, заручнице или осталих сродника 8аконом предвиђених (тач. 4).

* + је