Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Пра

Према 5 31, правозаступник је дужан благовремено одрећи помоћ своме властодавну и пре свршеног посла: а) кад увиди да је ствар коју заступа, неправедна, или кад се од њега помоћ захтева у ономе што је неправедно; 6) кад би наступили основи искључења о којима је реч у 5 20 т. 4., и в) кад би спорни предмет прешао на њега или на његове сроднике.

У S 35. прописано је: „Правозаступник је дужан од-

мах изјаснити се прима ли се или не прима понуђеног заступања.

Но ако би увидио, да би отказивање заступања могло произвести за страну која га нуди знамениту штету, нарочито ако би она тиме рочиште изгубила, или у опште рок какав пропустила да протече, чега би сљедство са њеном штетом скопчано било, то је он дужан учинити све оно, што му је према околностима и закону могуће да то предупреди.

Ово исто вреди и за случај кад би он предузету парницу доцније отказао; но у овом случају, он ће свога властодавца преко суда известити, а парницу дотле продужити, докле властодавцу не би могуће било да другога правозаступника узме.“

По 5 36, „Правозаступник се мора потписати на сваком акту који он начини, а има да се преда каквом надлежателству, или да служи за доказ о праву или правном одношењу, у ком било смотрењу,“' а по & 97. он је дужан — кад год нађе да се заступања може примити — саставити протокол и у њему забележити сва доказна – средства и све оно што је од важности „за снажно и уредно: заступање повереног му, посла.“

29]

lipa

закон још ставља у дужност правозаступнику да издаје признаницу, на све што од клијената прими на име награде, трошкова и судских такса, и да све акте повереног му посла, и то за сваког клијента одвојено, држи сложено, по хронолошком реду, а по престанку ваступања да клијенту преда све исправе и акта која му припадају. Само ако му награда није плаћена, може задржати преписе аката, који су потребни за њено одређивање (% 5 · 39 и З9а и 45).

4. Права“ правозаступника. = Ова права обухватају:

а) Право вршења – правозаступничких послова код свију судова у, земљи, а не само код онога код кога је постављен. (% 25).

6) Право на награду и учињене трошкове за учињене услуге (5 S 45, 40, 49, 50).

Законом је прописано:

„з 40. У име награде не сме правозаступник ca парничаром чинити никакав 'уговор. Ако би противно овом поступио, уговор; пада, а он потпада под казну, нов- чану од 10 до 50 талира.“ Одлуком опште седнице – Касац.

Суда од 11 фебруара 1914 г., Бр. 767. објашњено је:

„Отац је као природни заступник свога малолетног сина овлашћен, да одређује браниоца своме оптуженоме сину. Његова протоколарна изјава дата браниоцу, да му, он плати награду, није нарочити уговор о количини награде, те да би по % % 40—42 Bak. O; јавним правозаступницима био недопуштен, већ је само пристанак о плаћању, награде у опште, чију величину одређује суд, према; показаном труду и важности пред-

мета.“ 19%