Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Пре 295 Пре

Превапе. Појам преваре садржи | Лукаво и лажно _ представљање се у дефиницији варалице, која је |састоји се у тврђењу нечег лажног, дата 5-ом 251 К. 3. У овом закон- |односно у представљању неистини“-

ском пропису. вели се: тих факата као истинитих, услед че-

„Као варалица сматра се онај, који другога из користољубивих намера лукавим и лажним пред“ стављањем или изопачавањем и, прикривањем истине о наведе да што на уштрб свога имања учини, или не учини.

Исто тако варалица је и онај, који заблуђење у ком се неко находи из користољубивих намера подржава, и ово на повреду имања. заблудившег употреби.“

га се извесно лице наводи да нешто, учини или не учини на штету свога имања.

„Довољно је дакле — вели Дру Живановић (у, навед. делу, стр, 227) — да се ма шта тврди, Ti ј. то не мора бити каква чињених ца. Тако превара се може извршити тврђењем будућих догађаја, н. пр. тврђењем будућег повољноц имовног стања ради добијања крез дита (т. зв. кредитна превара),

По Др. 7. Живановићу „Превара | правних одношаја (на пр. о своч је оштећење имовине средством | Џини ствари која се продаје) и обмане“ (Основи кривич. права, по- | | т. д. Но превара се не може изврсебни део, књ. 1, стр. 277), а по | шити тиме, што би се изражат Др. А. Бернеру |, Превара је путем | вало веровање или нада у нешто, обмане извршено оштећење | имо- | Ha mp. Ma ће се курс попети, да вине другог у намери користољуб- ће извесан посао добро испастиј ља“ (Немачко казнено право, књ. | јер овде не може бити говора о П, посебни део, превео Др. Душан тврђењу нечега. Но друкчије би M. Суботић, св. 7, стр. 218). се имало узети, кад би изврши“ Према редакторима пројекта срп- | 735 У исто време тврдио нешто, ског казненог законика „Цревара се | #98 чега, се може закључити, Дао одликује овим двема особеностима: << веровање или нада могу, оства | она је деликат против имовине, | РИТИ.

јер је радња којим се она остварује Оно што се тврди треба да је управљена против имогних инте- | лажно, т. ј. да не одговара истиреса извесног лица; за тим обма- ни. Без значаја је међутим, да ли

ном, у, којој се кривична радња | то у опште може одговарати ис

остварује. Ова обмана чини сушти- | = тини.

ну кривичне радње.“ (Пројект и Нешто се може тврдити била

мотиви, стр. 659). непосредно, т. ј. изрично, било Битни елементи преваре, према посредно. Посредно се може не

изложеном, јесу: обмана и оштеће- | што тврдити било усменим или

ње имовине. писменим изјавама било конклуОбмана. Из % 251. К. 3. punu ce, | дентним радњама... да се обмана, као средство прева- Лажно представљање може се

ре, састоји у, лукавом и лажном | састојати и у нечињењу, на пр. у, представљању, или изопачавању B,| непорицању, нечијег тврђења ћу; прикривању истине, или у подра-| тањем, и наравно под условом, жавању заблуде у којој се неко на- | да правна обвеза на чинење по» лази. стоји.