Полициски речник : Књига трећа М — Ш

__— Изопачавање истине састоји се, по тврђењу редактора пројекта српског казн. законика, „,у. мењању истинитих факата у неистините,“ а по Др. Бернеру „изопачен је онај фат кат, чији су саставни делови у неправилан однос постављени.“ „Изопачавање истине постоји — вели Др. Живановић (у. нав. делу, стр. 228) — кад је нешто, што. у, ствари постоји, представо љено друкчије но што је или што је било. Оно може бити учињено било тиме, што је нешто до4 дато ономе „што у ствари посто53 ји, било тиме „што је нешто од

овога измењено или сасвим од5 бачено. И изопачавање истине са : може састојати у нечињењу, на

пр. у прећуткивању појединих MOмената при описивању.“ i

___JJpukpugatbe ucmuhHe састоји се у спречавању сазнања о правом стан њу ствари.,, (Пројект и мотиви). Оно ће, по Др. Живановићу, постојати „кад се онемогућава, да He што буде сазнато од неког.“

Подражавање заблуде састоји се _ у, спречавању сазнавања правог стања: ствари. :) из изложеног излази да ce O0-

мана стварно састоји у изазивању или подражавању заблуде, под ко_ јом се овде има разумети погрешна · представа о извесној околности, „„Лажно представљање, прикри'вање и изопачавање истине биће · узрок заблуде онда — вели Др Живановић (у, нав. делу, стр. 230) · кад су нешто допринели, да се она појави, одн. да се појача из „ли одржи, ако је већ постојала. Није дакле потребно, да су. они једини томе допринели, већ је довољно, да су проузроковали онакву последицу заједно с друл гим факторима. Кад се пак има

296

узети да су они допринели про_ узроковању ове последице, једно је фактичко питање.“ Оштећење имовине. Ово оштећење битни је елемант дела код највећег броја превара. Да би оно постајало, потребно је да је оштећени био наведен средством обмане на извесну радњу или нерадњу, којом је оштетио своју имовину. Имовинска штета треба, дакле, да је произишла непосредно из радње и-

ли нерадње оштећеног, а само по-~

средно из извршиочеве делатности. Између радње или нерадње оштећеног и извршиочеве радње обмане треба, разуме се, да постоји узрочна веза.

Према 9 251. К. 3., обманути и оштећени морају бити исто лице („да што на уштрб свога имања учини или не учини“), т. ј. радњом обманутог мора бити оштећена ње гова сопствена имовина. Из овога излази, да неће постојати дело пре варе, ако је овом радњом или (нерадњом) оштећена само имовина трећег лица. (Ово мишљење дели и Др. Живановић, док редактори пројекта српског казненог законика тврде, ,, a преварено лице и лице чија је имовина оштећена, ке морају, бити“ једно и исто лице,“ већ да је довољно, „,да онај који је превал рен односно онај ко је наведен да учини извесну штетну имовно прав ну диспозицију, представља, односно заступа онога чија је имовина оштећена.“ (Пројект и мотиви, стр, 662).

Навођење на оштећење треба да је извршено „из користољубивих намера.“ (5 251), т. ј. у циљу прибављања какве материјалне или моралне користи, или само у циљу оштећења обманутог (и без сваке своје користи, јединствено да другом шкоди') — 5 257. К. 3. ;