Полициски речник : Књига трећа М — Ш

__Myh

у нарочитом

је, при отправљању – истоветних послова, имају по истим закони-

Жма поступати, пошто ови закони

засецају у јавни интерес, и то све дотле“ док се за муфтије не би закону – друкчије

предвидело и наредило. – Такви

„прописи, при доношењу речених измена и допуна у закону о ус-

стројству судова, нису донети, нити је што особено и изузетно, у том погледу, наређено.

0) У споровима око издржавања Муслимана, редовни суд замениле су, по напред поменутом H по тач. в чл. 5. речених измуфтије. Они имају донети одлуку и у принципијелном одлучивању о праву на издржавање које по 5 100. грађ. законика и чл. 96. закона о црквеним властима ~ у, брачним – споровима – хришћана расправљају духовни судови, 4,

тако исто и у оном другом пита„њу, које се односи на количину

издржавања, а које по поменутом пропису грађанског законика припада редовним грађанским а не духовним судовима. У овим споровима муфтије раде као представници исламске вере и они о-

ве спорове расправљају упоредно

са питањем о. важности муслиманског брака, који је религиоз„на установа. Због ове везе муфти„ја, расправљајући брачни спор и "доносећи своју одлуку о истоме,

_ уз исти спор доноси одлуку и по осталим поменутим питањима, те

мора своју одлуку саобразити исламском праву и у једном н у

другом питању.

Одлуке муфтије у овим питањима, по самој природи њихо„вој, не могу подлежати оцени ре-

довнога суда по жалби или по

дужности, већ је за разматрање "истих одлука, саображених | и-

Муф

сламском праву, надлежна виша муслиманска верска установа која је у питањима исламског права верзирана и компетентна. Та установа за Муслимане по самој природи ствари, у недостатку шеријатских судова, јесте врховни муфтија, пошто такво схгатање исламском праву не може битни противно.

Прописи изложени у тачци в. и д. чл. 5. измена и допуна у закону о устројству судова OP прошле године, нису предвидели ништа из чега би се могло извести да законодавац није напред поменуто гледиште делио. У осталом ни из Уредбе од 1914. г. која је указом од 30 јуна 1919. год. укинута, а која се односи на исту ствар, не види се, да је взаконодавац друкчије схватио и на другом гледишту стајао.

На означено схватање упућузе и то, што су поменути прописи изузетнога карактера, у, поређењу према општим – законима, због чега се првенствено по истим прописима има и постушити; а у, свему осталом, што није нарочнто поменуто и изузето, имају се применити прописи, који важе за преваце У територију Краљевнне

Србије, како је то у указу од 30. јуна 1919. год. изрично наглашено. в) У питањима легалног н тестаменталнога наслеђа кад је реч о Муслиманима, важи у главном, исто оно што је наведено у гач. 2. И по прописима укинутог чдана 52. Уредбе од 1984. годнне, пропису (тач. од чл. 5.) такође мена у закону о устројству сусудова од 1919. године, пропнсн грађ. законика у погледу тестаменталнога и законскога наслеђа принципијелно важе у потпуно-

| ; i Žž še |