Полициски речник : Књига трећа М — Ш

– Нак 76

опште, које се налазе у атару сеоске Општине, или у пољском имању варошке општине, или само меке одређене“. — Касац. Суд на основу тач. 72. 5 16. зак. о свом устројству у својој општој седници проучно је ово питање, па је нашао: }

1. У чл. 1. поменутог закона реч је о одговорности општине за, штету приватном лицу учињену: а) злонамерном паљевином и намерним коништајем необезбеђгних ствари, и 6) крађом: стоке, земљоделских алата, хране (људске и сточне), воћа, живине, кош_ __ ница и пољских ограда.

итање се односи на првн случај и тиче се предмета паљевине или поништаја за који закон везује одговорност општине. На име: да ли општина одговара за накнаду штете сваке ствари злонао мерно запаљене или намерно и ___ jIpoTHB3aKOHO уништене – трећим | лицем, или само извесних ствари, II KOJHX?

Пре свега јасно је, да ова колективна. одговорност по закону код варошках општина постоји само за штету на стварима изван ва“ i роши, у пољу, на пољском имању | варошках општина, дакле не иза о штету на стварима у вароши. То ограничење закон не поставља и за сеоску општину, већ – изриче колективну одговорност за такву _ штету ствари „у атару сеоске оп-

штине“, не разликујући да ли су оне у самом селу или изван села, у пољима која томе селу припадају

атар често се обележава само онај HOJaC земљишта око села, дакле оно што (је изван села и оврме приприпада, али у законском смислу, (чл. 5. зак. о општинама) под атаром се разуме и село са свима

Истина у народном говору речју |

Нак

пољима, која му приадају. У том смислу и овде су очевидно употребљене речи: „у атару сеоске општине“, иначе би у закону било речено: „у пољима сеоске општине““, као што је за варошке општине речено. То за сеоске општине није могло бити речено и за то, што је још све једнако велики број села, чије су куће по свем атару сеоском, тако да село није прибрано и од својих поља одвојено. –

Исто тако очигледно је, да се оно побројавање ствари ( стоке, земљоделских алата, хране људске н сточне, воћа, живине, кошница н пољских ограда), које се налази у члану 1. овог закона, не односи на паљевине и поништај ствари, него само на крађе. То јасно казује већ и сам текст овог члана 1, који је текст законом од 22—ХП1—1905 г. допуњен уношењем колективне одговорности и за штету крађом учињену. Том допуном није ништа мењан текст закона од 36 марта 1892 год. у, погледу одговорности за накнаду, штете паљевином и поништајем ствари причињене. Одговорност“ за штету паљевином и поништајем ствари причињена остала је дакле, иста каква је и дотле била за све оне ствари за које је и пређе постојала. Ипак колективна одговорност за штету причињену паљевином и по ништајем ствари не постоји sa сваку ствар у атару сеоске ил на пољском имању варошке општине. Закон ту одговорност општине ограничава на необезбеђене ствари, поставља као погодбу то да су ствари биле необезбебе-

· ђене, (која погодба, у осталом,

вреди сада и у погледу колективне одговорности за штету причи

| | |