Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Нак

њену крађом ствари напред побројаних). Може бити само питање: шта, закон разуме под необез беђеним стварима Касац. Суд налази да под необезбеђеним ства рима не треба разумети ствар за случај такве штете необезбејену код каквог завода За осигурање него у опште необезбеђену услео саних прилика живота земљорадничког и сточарског привредника у атару сеоске општине каоџу пољима варошких општина. Необезбеђене су ствари овде, слично пропису тач. 3. 5 227. К. 5., све оне које овакви привредници орже у пољу, уздајући се у јавну сигурност. И онда су необезбеђе не све оне ствари, које се по природи земљорадничког и сточарског живота самога привредника држе у пољу, или у селу, али не у самој кући где се станује, Куће, у којима се станује, биле оне у атару сеоске општине или на нољском имању варошке општине, чуване су самим тим становањем од паљевине и поништаја, па онда су оне, и све што је у њима, обезбеђене већ тиме што су становању намењене. И онда очевидHO под овај законски пропис о колективној одговорности за штету причињену паљевином или поништајем ствари најмање могу доћи механске зграде, сеоски“ дућани, магазе и сличне зграде са стварима у њима, јер оне по природи својој треба да имају својега чувара, те их закон још у напред сматра да су обезбеђене, нарочито још кад то нису ствари земљорадника и сточара, које закон овде, установљавајући – колективну одговорност за штету у атару сеоске општине и на пољском имању варошке општине, једино и има у виду. Али зграде, које нису

77

i

Hag

намењене становању, а служе потребама земљорадничким или сточарским, као што су: кошеви, амбари, млекарници, вајати, торови, плевне и кошаре, за случај паљевине и пожара, долазе под овајх законски пропис. :

Другче разумевање, како се Касац. Суду чини, не би одговарале циљу закона и учинило би немогућним и сам закон. Поред земљорадника и сточара у селу се све више развијају сви облици трговине, привреде у опште. Једна трговачка магаза, или механа или каква дућанска радња може износити вредност колику би једва мо-

гло поднети да плати село, у чи-

јем је она атару. Тако исто мора се одсудно одбити, да је овом 3акону била намера да колективно одговорношћу заштити виле, које варошани подижу у атарима сеоских опитина или па пољским добрима варошких општина. Те објекте ни сами сопственици, о правилу, не остављају без чувара, нити има смисла да их закон колективном одговорношћу ослобоbana од те дужности.“ (Бр. 11149 —1910 г.):

6) „У низу квалификованих простих крађа из. 222, каз. зак. законодавац је обратио – нарочиту

. пажњу на ону врсту крађе ствари

које, по својој природи и по. месту свога налажења, не могу имати директног надзора сопственика, нити нарочитог чувара, већ су, необезбеђене, остављене – уздању у јавну безбедност. То су; ствари, које се у пољу држе. Та нарочита врста – квалификоване просте крађе је (на из 5 227. тач, 3. каз. законика. · Пажња, коју је законодавац поклонио тој врсти квалификоване | просте крађе Ha & 222. T. 6. каз. |