Полиција

Збиља, ја сам подлац у најгаднијем и најодвратнијем смислу те речи. Све, све што сам радио, радио сам из страха! Узмите само: убио сам из страха. Живео сам са својом ужасном тајном и нисам смео да се спасем самоубиством мучног живота само из страха! И више не могу... гушим се!... /Греба да ме нестане!... Међутим, пре него што сам ушао овде нисам имао храбрости да се убијем. Сад, пошто сам вам све казао, пошто сам вам се исповедио, могу да кажем да сам олакшао својој души!... Али, авај!... Једна само мисао обузима сада моју душу: мисао на гилотину! И од-тога ме је сада страх, тога се сада плашим више него свега другог, тај је сад страх ужаснији од сваког страха који сам имао понављам вам ја сам одвратан подлац!... Па ипак! Тај страх ми даје оно, што ми је од увек недостајало, тај страх ће ми помоћи да учиним оно, што нисам до сада смео да учиним!... И брзо, пре него сам имао времена да га задржим, он се удари својом коштуњавом песницом по слепом оку, и паде колико је дуг. Био је мртав!... Предузетом истрагом утврђено је самоубиство. Претресом извршеним у његовом стану, међ разним хартијама нађен је један пакет писама, у којима су му пријатељи изјавили саучешће за изгубљеном женом. Ти увели и ужутели листови хартије носили су датум њене смрти С француског.

Некролог

Једно за другим полиција је изгубила два своја врла преставника : ветерана Јеврема Шишмановића, који је последње дане проводио у покоју и у најбољим годинама Д-р Љубу Мајсторовића, од кога је наша струка с правом очекивала плодан и користан рад. Јеврем ШишмановиЋ био је један од оних ретких службеника, који је својим исправним и марљивим радом могао да се одржи у полицији пуних 30 година и преброди без прекида у овој струци, коју су вали честих политичких бура највише запљускивали, толики дуги низ година. Тих, благ, а са пуно разумевања своје дужности, он је био подједнако поштован и од другова и од грађанства.

58