Полиција

Ви не бисте могли замислити, с каквом се брзином та мисао укоренила у моју поремећену душу. И једва да се она уселила у мене, све су друге ишчезле, и мени се чинило да је она била тако јака, да је угушила чак и грижу савести, да је парализовала свест! Та жена, моја рођена жена, уливала ми је страх. Нисам више могао да живим с њом. Да се раставим с њом, да се разведем, изгледало ми је немогућно, непоштено чак ! Убиство ме није револтирало !... Убити !... Ја ћу је убити!.. Али како?... Отрови, који не остављају никаква знака ни трага, врло су ретки!... Једна паклена мисао сену ми кроз главу. Имађах у својој лабораторији извесну количину разноврсних микроба. Могао сам узети оне од колере, чије би дејство било и брзо и ситурно. Претпостављах бациле тифусне грознице, јер та болест неће привући нарочиту пажњу, ни изазвати изненађење. И једнога дана одважно и хл?дно спустих у тањир супе моје жене однеговане бациле тифусне грознице... и очекивах. Није дуго трајало... На крају прве недеље јавише се први знаци, За сваког другог били би још неодређени, нејасни. За мене су били поуздани! Одтада почиње најгаднија фаза мога злочина. Несамо да нисам ништа предузимао против болести, него, напротив, чинио сам све да мој паклени посао испадне за руком. Познато је, да у тој болести не треба болеснику давати чврсту храну. Мојој жени ја то нисам закратио. И она дванаестог дана умре. Слагао бих, кад бих вам рекао, да сам за то време осећао какву грижу савести. Бојао сам се само да она ипак не остане у животу. Али, чим је умрла, ја сам осетио један нов страх; плашио сам се и презао да се за мој начин не сазна. Двадесет је година од смрги моје жене, и ни једнога тренутка није било, да на то нисам мислио. Узалуд сам себе убеђивао, да је немогућно да ма ко и посумња да сам ја убио своју жену. Никад, никад нисам имао мира!... Паонда је дошла грижа савести, која ми није дала ни мира, нл одмора, која мс је будила и успављивала, грижа савести која ми је као какав звер раздирала груди, која ме је давила!... Сто пута сам хтео да извршим самоубиство, али ми је увек недостајало храбрости. Био сам и сувише кукавица!...